Dolar po dolar: Kako se obogatio Džordž Soroš

Foto: Wikimedia/Niccolò Caranti

Teoretičari zavera optužuju Džordža Soroša za pomaganje nacistima, da je hteo Budimpeštu da napuni izbeglicama, započne građanski rat u SAD, a to su samo neke od optužbi vezanih za njegov lik i delo.

Dok se postavlja pitanje o istinosti takvih i sličnih priča, činjenica je da se zapravo jako malo toga zna o 88-godišnjem milijarderu.

Teme za vas

Soroš je nekada bio najveći hedge fond, "Quantum". Nakon što ga je svojim sinovima ostavio 2011. godine, fokusirao se na svoj lični cilj – kreiranja otvorenijeg društva kroz podržavanje određenih, različitih progresivnih političara.

Soroš je rođen kao Dzjchdzhe Shorash u jevrejskoj porodici u Budimpešti 12. avgusta 1930. godine.

Kasnije su svoje prezime promenili u Soroš. Koristeći lažne lične podatke preživeli su nacističku okupaciju, Soroš i njegova porodica ostali su u Budimpešti tokom okupacije nacista 1944. do 1945. godine.

- Umesto da se pomirimo s našom sudbinom, odupirali smo se toj zloj sili koja je bila puno snažnija od nas. Ne samo da smo preživeli, već smo uspeli da pomognemo i drugima - kaže on.

Mađarsku su ipak napustili 1947. godine, pobegli u London kad su u zemlju ušli Sovjeti. Tamo je radio kao konobar u noćnom klubu i nosač na železnici. Upisao se na London School of Economics kojeg je završio 1954. godine.

Dve godine nakon toga se preselio u Njujork, i dobio posao na berzi radeći za F. M. Mayer. Najveći hedge fond na svetu bio je u njegovim rukama – Fond "Quantum" osnovao je 1973. godine, a kasnije je to postao najveći hedge fond na svetu. I ubrzo postao milijarder, težak 8,3 milijarde dolara.

- Moj uspeh na finansijskom tržištu dao mi je veliki nivo nezavisnosti, više nego kod drugih ljudi - kaže.

2011. godine postao je penzioner i kontrolu predao u ruke svojim sinovima. Vratio je milijardu investitorima i osnovao porodičnu kancelariju kako bi upravljao s porodičnim bogatstvom i prihodima u fondaciji.

Foto: Flickr/World Bank Photo Collection/Dominic Chavez

Bogatstvo u nekretninama

Tri puta je bio u braku, prvi put oženjen za Annaliese Witschak od 1960. do 1983. godine, zatim za istoričarku Susan Weber od 1983. do 2005. godine. Sa svojom sadašnjom suprugom Tamiko Bolton, venčao se 2013.godine. Ima petero dece.

Porodica ima nekoliko kuća, uključujući i imanje u Sautemptonu, gde je milijarder organizovao proslavu svog 80 rođendana 2010. godine. Imao je i stan na Menhetnu, dok je bio u braku sa svojom bivšim suprugom Susan Weber. Vlasnik je kuće sa dva stana na Menhetnu, na 5. aveniji, s pogledom na Central Park. Takođe je vlasnik i stambenog kompleksa u Katonah, država Njujork.

Pokušaj ubistva poslatom bombom

U njegov dom poslata je bomba 23. oktobra 2018. godine, kao i u domove Hilari Klinton, bivšeg predsednika Baraka Obame, bivšeg glavnog tužioca Erika Holdera, kongresmenks Maksine Voters i Džejmesa Klapera. Bombe su detonirane na zaštićenim delovima i niko nije povređen.

Često ga kritikuju konzervativci zbog velike saradnje i podrške liberalnim političarima u SAD, Mađarskoj, Rusiji itd. Sam će za sebe reći da je Jevrej agnostik. Veći deo kritika na račun Soroša koje mu stižu iz medija i od političkih ljudi je anti semitski. Orban je pokušao da ga ućutka kroz zakon “Stop Soros”.

Bio je na reklamnim oglasim koje je sponzorisala desničarska mađarska vlada koja ga je optužila da je radio na dovođenju muslimanskih migranata u Mađarsku. Premijer Viktor Orban zalagao se za zakon “Stop Soros” koji je bio namenjen ućutkivanju njegovih kritičara, uključujući Sorosa.

U SAD-u ga optužuju teoretičari zavera, tvrdeći da je pokušao da pokrene građanski rat i da je finansirao nasilje na protestima Unite the Right u Virdžiniji 2017. godine.

Često ga optužuju za saradnju sa nacistima tokom Holokausta. Komičarka Roseanne Bar tu je teoriju ponovila na Tviteru 2018. godine u jednom od nizu tvitova zbog kojih joj je otkazana serija na ABC-u.

Soroš je odgovorio da mu takve optužbe “jako smetaju”, i nazvao ih “totalnom izmišljotinom”.

- Što je veća opasnost, to je veća pretnja, i više osećam potrebu da se suprotstavim - rekao je.

Foto-montaža: Wikipedia/Herald Dettenborn, Tanjug/AP

Njegove kombinacije na berzi predmet osuda

Nekada ga nazivaju “čovekom koji je srušio britansku nacionalnu banku”, nakon što je zaradio milijardu dolara kladeći se protiv britanske funte dok se strmoglavila 1992. godine u događaju zapisanom u istoriji Velike Britanije kao “crna sreda”.

- Svestan sam da su protiv ideja za koje se ja zalažem - rekao je govoreći o svojim protivnicima, koji mu daju snagu i ‘goriva’ da se bori za ono u što veruje.

Milijarder troši jako puno sredstva u ono u što veruje, uključujući i politiku. Potrošio je najmanje 25 miliona dolara na mobilizaciju glasača kako b pomogao Hilary Klinton i ostalim demokratima tokom izbora 2016. godine. Njen poraz ga je iznenadio.

- Čini se da sam živeo u svom balonu. Izgubila je jer je bila poput učiteljice i s visine govorila ljudima, umesto da ih je slušala - rekao je.

Neuspešno je podržavao nekoliko kandidata tokom izbora na polovini mandata američkog predsednika 2018. godine. Trampa je nazvao “nacistom” koji smatra da je sva moć u njegovim rukama. Bili su prijatelji decenijama, pre nego je došao u Belu kuću. Vreme su provodili u kući zajedničkog prijatelja.

- Nisam znao da ima političkih ambicija, ne sviđa mi se njegovo poslovno ponašanje - rekao je.

Nije javno najavio koga će podržavati na izborima 2020. godine, ali je rekao koga sigurno neće njujoršku senatorku Kirsten Gilibrand.

Protivo se američkoj invaziji Iraka 2003. Nije uvek bio liberal, podržavao je republičke kandidate sve do invazije na Irak 2003. godine. Političarima ne daje novac samo tako. Osnivač je i predsednik Fondacije Otvoreno društvo (Open Society Foundations) i finansijskim sredstvima pomaže rad nevladinih organizacija, onih koje se zalažu za obrazovanje, ljudska prava, i niz drugih projekata.

Filantropija je počela da ga zanima 1979. godine kada je osnovao stipendiju za Afroamerikance tokom aparthejda. Po pisanju lične web stranice, donirao je više od 32 milijarde dolara (svog vlastitog novca) toj fondaciji koju je nazvao po knjizi Karla Popera, "Open Society and Its Enemies".

Poper piše kako društva uspevaju samo kada su demokratska i štite ljudska prava. Napadi na Soroša u Mađarskoj su toliko oštri da je najavio da će sedište iz Budimpešte prebaciti u Berlin. Srednjeevropski univerzitet, kojeg je osnovao Soroš, planira da se preseli iz Budimpešte u Beč, upravo zbog tih tenzija.

- Teško mi je da razgovaram efikasno jer se sve može izvući iz konteksta i iskoristiti protiv mene - rekao je.

Putin ga izbacio iz zemlje

Foto: AP/Tanjug, Wikimedia/World Economic Forum

Iz Rusije je njegovu fondaciju 2017. godine izbacio ruski predsednik Vladimir Putin. Tamo je pokrenuo niz programa, među kojima i onaj protiv mučenja.

- Meša se u stvari širom sveta. No State Department će vam reći da to nema veze s uplitanjem već se on bavi svojim ličnim poslom - rekao je Putin.

Autor je i 14 knjiga s temama od EU, do globalne finansijske krize.

- Ja sam filantrop. Neki možda misle da sam ljubavnik. Moja filozofija je jako jednostavna. Volim da zarađujem puno novca, da bi puno novca mogao da darujem -  rekao je pred 350 gostiju na proslavi svog 80. rođendana.

(Telegraf Biznis / investitor)