Cifre koje će vas poraziti: Koliko nas košta to što nam mladi odlaze?

Srbija se već duži vremenski period suočava sa ozbiljnim demografskim problemima, pa je bilo potrebno precizno ustanoviti koje kategorije stanovništva i kakav to, pre svega, ekonomski efekat ima na državu, piše u izveštaju “Troškovi emigracije mladih” domaćeg Instituta za razvoj i inovacije.

Teme za vas

Tako, dok odlazak nekvalifikovanih radnika pod određenim uslovima može imati “neto pozitivan efekat, budući da će oni u razvijenim zemljama kreirati veću dodatu vrednost, biti efikasnije angažovani i značajno bolje plaćeni, što bi se najpre kroz doznake i eventualno investiranje, a potom i kroz stečene penzije blagotovorno odrazilo na privredu matične zemlje”, emigracija visokoobrazovanog stanovništva i kvalifikovanih radnika za posledicu ima isključivo negativne ekonomske i sociološke efekte.

A takvo stanovništvo dominira svojim udelom u emigraciji iz Srbije, pa i okolnih zemalja, tokom poslednje decenije.

Prema podacima OECD u periodu 2012-2016. iz Srbije je otišlo oko 245.000 ljudi, od kojih neki trajno a neki na sezonske, odnosno poslove po ugovoru. Prosečno je godišnje odlazilo oko 49.000 ljudi, od čega se 33.000 kasnije i vraćalo u zemlju. Trajno je iseljeno oko 15.700 lica, a dominantna zemlja odlaska je Nemačka.

Ako se uzme u obzir da društvo ulaže, u zavisnosti od stepena obrazovanja, od osam pa do preko 20 godina školovanja pojedinaca, njihov trajni odlazak preko granice to ulaganje ne samo da pretvara u trošak, već u direktno ulaganje u ekonomiju zemlje u koju ta osoba emigrira.

Studija “Troškovi emigracije mladih” pokazuje da je za školovanje mlade osobe u Srbiji, do diplomiranja na fakultetu, zaključno sa 2019. godinom, bilo potrebno uložiti približno 34.000 evra, dok je za doktorske studiej taj prosek značajno veći. Uzevši to u obzir, ukupni troškovi obrazovanja lica koja napuštaju Srbiju u jednoj godini iznose od 960 miliona pa do 1,2 milijarde evra, u zavisnosti od njihove obrazovne strukture.

Negativan ekonomski efekat ogleda se i u tome koliko bi oni mogli ekonomski da doprinesu da su ostali u svojoj zemlji, mereno u iznosima potencijalnog BDP-a. U socijalnom aspektu, sve veći odlazak mladih kao domino efekat negativno utiče na raspoloženje njihovih vršnjaka koji su ostali, jedan je od zaključaka studije.

(Telegraf Biznis/Institut za razvoj i inovacije)