Pre samo 15 dana rad od kuće u Srbiji imao je drugi smisao: Ko su naši frilenseri, kakve su im plate

Foto: Pixabay

Do pre samo petnaestak dana o onima koji rade od kuće u Srbiji, i tako zarađuju niko nije pretereno razmišljao, osim kada je postalo evidentno da njihov broj raste, i da je vreme da se njihov prihod oporezuje.

Teme za vas

Sada, kada nas je korona naučila iz prve ruke sve ono što jesmo ili nismo hteli da znamo o radu od kuće, ovi prvi gotovo su postali naše kolege.

Dok se mi još sasvim ne prešaltamo na taj format ili ne vratimo u naše kancelarije, podsetimo se zaista kako je izgledao život Srba koji su radili od kuće, koliko su zarađivali, da li postoje određeni mitovi o njihovom radu, i kako se snalaze.

Kao što rekosmo, do pre pola meseca, stručna osoba koja ne trpi standardno radno vreme, voli da radi od kuće, bira poslove, bio je najbliži opis našeg modernog frilens radnika. Ipak, ne može svako da postavi ovakve zahteve poslodavcu.

Među frilenserima najviše je programera, dizajnera i drugih IT stručnjaka, a najčešći poslodavci su strane kompanije. Uglavnom se radi pružanje usluga, dizajna na primer. Programerske delatnosti, projekatovanje, grafički dizajn, dosta poslova ima za prevodioce, kopi vrajting...

Mit je da raditi od kuće znači imati više slobodnog vremena

Srbija je inače u svetskom vrhu po broju frilensera po glavi stanovnika. Poslednje procene svetske banke su grube i išle su od 25.000 pa naviše. Ipak, oni koji se bave ovom vrstom rada, najčešće koristeći neku od popularnih frilens platformi, još nisu prepoznati od strane zakona.

Nekim frilenserima ovo predstavlja dodatnu zaradu uz glavni posao, a neki nisu nigde registrovani kao radnici, pa obavljanje ovih delatnosti često spada u skrivenu zaposlenost.

Na tome je država upravo počela da radi pre korone. A evo šta naši sagovornici kažu kako izgleda rad od kuće, možda možete i sada da primenite neki savet.

- Rad od kuće nije toliko lak koliko sam mislila. Poenta je zapravo dobro se organizovati. Radno vreme se poklopi sa slobodnim, često izgubite granicu i non stop radite. Posle nekog vremena kada sam to shvatila počela sam da idem u kovorking prostor, da bih mogla da rasporedim vreme - kaže nam J. P. (27) koja već dve godine radi od kuće.

Uglavnom radi preko platforme Upwork, ali dodaje da joj nisu strane ni druge poput Fiverr. Ceo posao je onlajn, ima pašušalnu agenciju, planira da otvori još jednu, a klijenti su joj stranci.

Ipak, ističe da je mit da postoji više slobodnog vremena kod ljudi koji rade od kuće.

-- Naravno da to jeste cilj, ali nije toliko izvodljivo, bar na početku. Ne postoji jasna granica kada si po ceo dan u kući - kaže ona.

S druge strane, ne krije da su zarade nje i njenih kolega prosečne i iznad proseka.

Sam si svoj šef, ali i kolega i HR

Foto: Shutterstock

- Ako više radiš više ćeš i da dobiješ, mi radimo uglavnom po projektima, ali postoje i oni koji rade 8h dnevno, imaju fiksnu platu, kao paušalci. Osim toga, projekat može da se završi pre, nekada i dva u isto vreme - kaže i dodaje da je čar što sam biraš slobodne dane i odmore, ali da s druge strane, moraš sam i da ih finansiraš.

Za razliku od J. P. naš sagovornik A.P (34) je ful tajm frilenser godinama, što znači da ima stalne projekte i klijente, a to je olakšavajuća okolnost nego kada se iz meseca u mesec traže novi izvori zarade.

- Kada si frilenser onda si i svoj finansijski direktor i kolega i HR, i konsutlant. Postoji dobra i loša strana toga. Loša strana je što neke kočnice mogu da se popuste. Nema šefa, drugačija je vrsta odgovornosti, a onda to znači da nema ni napredovanja. Sam sebi moraš stalno da postavljaš lestvice - priča nam on.

Dugo je i sam imao problem s nedostatkom slobodnog vremena, posebno u prilikima kada je imao više klijenata u isto vreme.

- Potrebno dobro izbalansirati. Jer potrebno je biti i suštinski produktivan. Ozbiljna disciplina, dakle. Jedan dan u nedelji odvojite samo za svoje obaveze, tada nemojte da komunicirate sa klijentima - savetuje.

I njemu zarada zavisi od meseca. Ali ističe da naši frilenseri imaju problem jer ne znaju da formiraju cenu, i ne znaju koliko košta njihov rad.

- Neko naplaćuje po projektu, satu, broju reči...Kada naši ljudi i čuju neku veću cifru, deluje im možda preterano, ali treba videti šta tu poslodavac ne plaća, šta ne ulazi u tu cenu kao obaveza za zaposlenog- kaže i dodaje da klijenti često pošalju projekte za koje je potrebna dodatna analiza, a ona košta takođe. - To vreme retko ko naplati - kaže.

U toku izmene zakona 

S druge strane, sama država je u izvesnom gubitku zbog toga što nije regulisan ovaj deo zakona o radu. Dobar deo frilensera nije registrovan, pa ni ne plaća poreze. Jedini koji se nekako registruju, i to kao preduzetnici, su oni koji zarađuju veliki novac od frilensinga. Upravo se na tome i radilo prethodnih meseci.

Ranka Savić iz Asocijacije nezavisnih i slobodnih sindikata kaže za naš portal da su u toku izmene zakona gde će se i oni uključiti u plaćanje poreza.

- Do sada su radili na crno, bez obaveza plaćanja poreza, potpuno neuređena oblast je bila. Sada će se to urediti - kaže ona. Ukazuje samo na potencijalni dodatni problem, a to je da posle usvajanja zakona, mnogi prebace poslovanje tamo gde ono opet nije uređeno.

To je, dodaje, njima "pet minuta posla", začarni krug.

Samo jedna trećina frilensera kod nas spada u one koji su se registrovali kao preduzetnici. Te dve trećine, koji posluju kao fizička lica, susreću se sa nizom problema. Dok ne steknu iskustvo i reputaciju, projekti nisu redovni, a zarade su još male.

Ukoliko je naručilac posla iz inostranstva obaveza je da se taj novac prijavi Poreskoj upravi. Na taj iznos se obračunava oko 45% i plaća državi porez na prihod.

Kako bi poboljšali svoju situaciju i ostvarili sva prava, frilenseri ili zadržavaju zaposlenje u oflajn sferi ili se na neki način registruju u APR-u. Iako na ovaj način nisu zvanično prepoznati kao ono što jesu, ispostavilo se da je ovo trenutno najsrećnije rešenje za njih.

(Vesna Bjelić)