• 1

Na birou je 9 miliona Francuza: Dragan nije jedan od njih, ali nam priča kako je u Lionu ovih dana

U mnogim francuskim preduzećima radnici su delimično na birou rada i država dotira ostatak, odnosno do 80 odsto bruto plate

  • 1
Lion, Francuska

Foto-ilustracija: Pixabay

Dragan Živanović u Francuskoj živi pune 34 godine, i mada se odavno uklopio u tamošnji sistem života i rada, priznaje da na početku nimalo nije bilo lako. Putem ove zemlje je krenuo jer se zaljubio, dok je letovao na Jadranu. Ostalo je istorija.

- Živim i radim u Francuskoj od 1986. godine. Prvo sam bio student francuskog jezika, a kada sam došao ovde, u početku sam naravno radio raznorazne poslove, kao i svi studenti: od barova do restorana - priča Dragan za Telegraf Biznis.

Ističe da se uporedo sa tim privremenim poslovima bavio i drugim aktivnostima koje su mu "bliže srcu", kao što je turizam. Posle nekoliko konkurisanja i dobro savladanog jezika, Dragan je konačno primljen u jednu agenciju, gde je radio kao turistički vodič i organizator tura.

- U toj branši sam ostao više od 20 godina, a s Francuzima koje sam vodio u grupama - obišao sam mnogo mesta i upoznao lepotu sveta. Poslednju deceniju radio sam kao savetnik, prodavac putovanja, ali sam se bavio i logistikom i tehničkim stvarima kada je reč o našim proizvodima - priča Živanović.

Osim toga, Dragan (59) je stekao zavidno iskustvo u sferi kulturnih dešavanja. Radio je kao menadžer u jednom sektoru Muzeja savremene umetnosti u Lionu, a sada radi u Muzeju tekstila i dekorativne umetnosti.

Međutim, s obzirom na situaciju zbog pandemije, pri čemu su među prvima na udaru bili muzeji, pitali smo Dragana kako sada radi. Kaže da je već nedeljama kod kuće, posla nema, a mere u Francuskoj su i dalje na snazi, tako da čeka povratak normalizaciji.

Do tada jedino izlazi do prodavnice, i to uz poseban papir.

Korona virus, koronavirus, Francuska, Pariz

Foto: Tanjug/AP

- Situacija se dosta pogoršala zbog korone, a posebno je komplikovana za strance. Ovde je već duže vreme teško dobiti boravišnu vizu, verovatno zbog bivših kolonija. U početku je Francuska sama dovodila jeftinu radnu snagu, za potrebe izgradnje infrastrukture i rad u fabrikama. Kada sam ja došao, sredinom osamdesetih, bilo je mnogo lakše, posebno kada je reč o međuevropskoj migraciji.

Kako Dragan dalje objašnjava, šansu za posao u Francuskoj i dalje imaju mladi ljudi sa "traženim profesijama", naročito oni iz IT sektora, ali se traže i građevinci. Ipak, uslovi za njih nisu isti kao nekad, pa i građevinski radnik već na početku mora da pokaže relativno dobro znanje jezika.

- Kriza je velika, a sada je dodatno, zbog virusa i posle njega, najavljena najveća recesija od kraja Drugog svetskog rata - kaže Živanović i dodaje da, na sreću, još uvek ne gubi od plate, ali nije siguran do kad će uživati tu beneficiju, jer muzeji do daljeg ne rade.

- U mnogim preduzećima radnici su delimično na birou rada i država dotira ostatak, odnosno do 80 odsto bruto plate. Poslednja cifra za koju znam, jeste da je na birou 9 miliona ljudi. Otpuštanja su masovna, a radnici onda ostvaruju različita prava u odnosu na to koliko staža imaju u određenoj firmi. Minimum je šest meseci - zaključuje Dragan, i nada se boljim danima.

Video: Koktel na vrata: Jednostavno rešenje francuskih ugostitelja

(Telegraf Biznis/Bojana Đorđević)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Ivan

    Da ste na vreme uhapsili Bila Gejca i Sorosa sad bi bilo super!

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke