Prošli smo kroz 5 nivoa u radu od kuće: Da, mogao bi da opstane, a evo i zašto

Foto: Shutterstock

Tokom prve polovine 2020. godine, svi koji su mogli - prešli su da rade od kuće. Za većinu, to je bilo jedno novo iskustvo koje je trebalo savladati "u hodu", i biti na visini zadatka, uprkos vanrednim okolnostima.

Teme za vas

Mnogi nisu imali namenski radni prostor kod kuće, a s obzirom da smo mislili da je situacija privremena, verovatno nismo učinili mnogo da se prilagodimo novoj "kancelariji" ili da kupimo novu opremu. Ipak, pogoršanje širenja virusa Covid-19 nas primorava da se zapitamo - da li smo pogrešili?

Do određenog trenutka tokom pandemije, većina zaposlenih je bila na nivou 1: kompanije se nisu ni trudile da podstaknu rad od kuće, smatrajući ga neefikasnim. Ipak, ubrzo je usledio nivo 2: prema njemu, firme koje su obeshrabrivale ovu ideju, shvatile su da je ona neizbežna.

Dakle, po nalogu vlasti, kompanije širom sveta poslale su radnike kući i pokušavale da ostanu produktivne. Ljudi su instant počeli da rade duže, jer se smatralo da "odmaraju" ako rade od kuće, i našli su se "zatrpani" beskrajnim video-pozivima. Aplikacija "Zoom" je tada ugrabila svoju šansu.

Želeli su da povrate taj "lični kontakt" koji imaju u kancelariji sa kolegama i klijentima, ali nisu prošli slavno - kod mnogih je došlo do "burn out" sindroma. Na nivou 2, ljudi rade, ali su preopterećeni, imaju česta ometanja, ukućani šetaju okolo, ne mogu da izađu napolje, a pritisak se gomila.

Foto: Shutterstock

To je ujedno bio kraj kulture mikro upravljanja. Neke kompanije će možda i ubuduće biti u iskušenju da koriste "softver za špijunažu", kako bi pratili zaposlene, jer se prema jednom istraživanju ispostavilo da su radnici "grabili" dva sata lufta za sebe. Ipak, firme ubrzo shvataju da je ovaj plan besmislen.

Jedina alternativa je promena kulture, sa intenzivnim fokusom na poverenje i osnaživanje, koje omogućava zaposlenima da sami donose odluke: da osim tačnih satnica kada su, na primer, sastanci - sami organizuju svoje radno vreme.

Neko je, na primer, produktivniji uveče, pa mu tempo od 9 do 17 časova ne odgovara.

Ubrzo stižemo do nivoa 3, definisan kao "postati udaljen ili distribuiran". Taj model su odmah primenile vodeće svetske kompanije kao što su Gugl, Fejsbuk, Tviter, Amazon. Njima je postalo sasvim normalno da veći deo zaposlenih pređe na rad od kuće, ali i samim tim - sleduje i manja plata, jer više ne rade u Silicijumskoj dolini.

Na taj način, oni su praktično ostavili zaposlenima otvorenu mogućnost da odluče kako žele da rade u narednom periodu. To je takozvana "nova radna normalnost". Stručnjaci kažu da je reč o moralnom imperativu - svako ko je efikasan kod kuće, kao i na radnom mestu, može da bira da li želi da se vraća na posao i kada prođe kriza, ili ne.

Ali, to ne znači vraćanje starim navikama, budući da su ovakvi modeli već bili prisutni kod nekih kompanija u prošlosti, ali su se pokazali neefikasnim. Nije reč o tome da "pobegnete s posla", već da reorganizujete svoj radni prostor, kako biste bili jednako uspešni.

Prema nivoima 4 i 5, koje karakteriše optimizacija radnih praksi, što znači promenu sinhrono-asinhronog balansa: biće manji broj rundi beskonačnih video-konferencija,a više kratkih video-zapisa snimljenih za kasnije preslušavanje, dakle, ne u lajvu.

Kompanije koje razumeju kako sve ovo funkcioniše, koje su sposobne da nauče iz onoga što su doživele tokom najvećeg "eksperimenta" u distribuiranom radu ikada, moći će da se razviju u mnogo efikasnije strukture i, pre svega, sa više značenja za one koji su deo njih.

(Telegraf Biznis)