Jednog pravila se drži svaki biznis genije, a prosečan čovek ga ne poštuje gotovo nikad

Džef Bezos i Tim Kuk / Foto: Profimedia

Tim Kuk (Epl) i Džef Bezos (Amazon) vode dve najvrednije kompanije na svetu. Gledano sa strane, deluje da su njih dvojica veoma različiti po naravi. Ipak, u poslu možda baš i nisu. I Kuk i Bezos su u svojim firmama poznati po fascinantnoj praksi: često usvajaju pravilo "neprijatne tišine".

Teme za vas

"The Rule of Awkward Silence" znači sledeće: kada se suočite sa izazovnim pitanjem, umesto da odgovorite, zastanite i duboko razmislite o tome kako želite da odgovorite. To nije tako kratka pauza: podrazumeva nekoliko sekundi (10, 20 ili duže) ćutanja, kako ne bi došlo do brzopletog davanja odgovora.

Davne 2008. godine jedan članak časopisa Fortune govorio je o tome da Kuk često pravi "neprijatne pauze" na sastancima, čak do 30 minuta. To vreme koristi da čita beleške u tišini, kako bi pripremio najbolji odgovor. Inače, tišinu koja traje neko optimalno vreme savetuju i stručnjaci iz oblasti HR, kada je reč o kandidatima za posao. Kažu da je bolje na razgovoru ćutati nekoliko sekundi, nego dati površan i prosečan odgovor.

Za nove radnike u ovim kompanijama - to je svakako neobično iskustvo. Bezos je jednom prilikom, takođe za Fortune, rekao: "Oni jednostavno nisu navikli da sede tiho u sobi i prave radne beleške, sa gomilom rukovodilaca".

Kuk i Bezos, međutim, nisu sami u ovome. Ilonu Masku često treba od pet do čak 15 sekundi da razmisli pre nego što da odgovor na razgovoru. Stivu Džobsu je jednom trebalo skoro 20 sekundi da odgovori na neke napade, kako bi smislio što pametniji odgovor.

Pravilo "neprijatne tišine" uvek je bilo dragoceno, kao sredstvo emocionalne inteligencije, jer vam omogućava da uravnotežite misao i osećanje, umesto da jednostavno reagujete na osnovu emocija. Ali, danas je to pravilo korisnije nego ikad, jer se svet mnogo promenio: nestalniji je, stresniji, kompetitivniji.

Živimo u svetu kada se očekuje na poruke i mejlove odgovorimo istog trenutka, sata ili dana. U "Zoom" sastanak se lako "uskače", iako je davno počeo. A onda za njim ide još jedan sastanak. Tempo je brz, traže se i kvalitet i kvantitet, ali postoji jedan problem: ne ostavlja se vreme za razmišljanje, i to kritičko.

(Telegraf Biznis)