≫ 

Žene starije od 45 godine zarađuju u Srbiji 40.000 RSD! Alarmantno je koliko njih uopšte nema posao

 ≫ 

Alarmantan je i podatak da u Srbiji ima oko 500.000 žena koje uopšte nemaju ni posao, ni prihode

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

  • Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
  • Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
  • Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
  • Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
  • Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
  • Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
  • NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
Odgovor na komentar korisnika Razočarana
Ime je obavezno
E-mail adresa je obavezna
E-mail adresa nije ispravna
*otkucano <%commentCount%> od ukupno <% maxCommentCount %> karaktera
Komentar je obavezan

<% message.text %>

Komentari

  • Persa

    16. novembar 2020 | 00:20

    Imam 55 godina i radim za minimalac

  • E ljudi moji

    10. novembar 2020 | 17:21

    Čim čuju da imam 41 odma kažu stari ste.Nema oglas gde nisam otišla da se prijavim.Napravite program za nas u 40 tim na birou.

  • Razočarana

    09. novembar 2020 | 15:23

    Ni ja nemam posao! Imam 50 godina i već 4 godine uporno konkurišem na razno-razne oglase.Čim sam napunila 46 godina ostala sam bez istog.Uopšte ne biram posao,ali ni ne dobijam priliku. Kada vide koje sam godište (a nemam ni stranačku knjižicu), poslodavci me ni ne zovu.Na žalost,ostala sam u ovoj zemlji nadajući se da će biti bolje jednog dana. Ali,taj dan nikako da svane,a ja dogurah do polovine od 100! Ko preživi-pričaće!