Mladi sve manje zainteresovani za poslove preko zadruga, smetaju im niske zarade i radno vreme

Foto: Unsplash

Onlajn nastava, zabrana okupljanja, zatvaranje kafića, klubova, bioskopa, u poslednjih godinu dana izmenili su živote mladih. Ipak, dok sprovođenje imunizacije stanovništva najavljuje popuštanje mera, čini se da izmenjene okolnosti na tržištu rada uzrokovane pandemijom za mlade u Srbiji tek postaju izazov. 

Teme za vas

Pored takozvanih"internet poslova", koji dobijaju na popularnosti tokom trajanja pandemije, omladinske i studentske zadruge još uvek nude najširu lepezu povremenih i poslova sa punim radnim vremenom.

Kako navode iz Omladinskog zadružnog saveza Srbije, trenutno je 35 zadruga u aktivnom statusu, dok se pretpostavlja da postoji još 10 neupisanih.

Međutim, dok one povećavaju obim radnih mesta, kandidata koji dolaze na njihove adrese je sve manje nego obično, navode iz Saveza.

Zamenica direktora omladinske zadruge "Tragač" Milena Stefanović objašnjava da manjak interesovanja za poslove dolazi upravo od strane studenata.

- Dosta njih nije u Beogradu, vratili su se u svoje rodno mesto ili moraju da imaju onlajn predavanja, ne mogu da propuštaju, pa nisu toliko slobodni za angažovanje i dosta naših ponuda odbijaju. Što se tiče lica koja su nezaposlena, dosta njih traži posao preko nas, jer su u prethodnim firmama izgubili svoj posao, a dešava se da traže bilo šta da rade i da bi bar imali neku mesečnu zaradu – objašnjava Stefanović.

Sa tim su saglasni i u OZ "Bulevar" gde za "Telegraf Biznis" kažu da je na smanjeno interesovanje za rad uveliko uticao strah omladinaca i njihovih roditelja od virusa, kao i same situacije u zemlji.

Foto: Shutterstock

Ipak, ni oni hrabriji, ali ni oni kojima je novac neophodan, neće da rade bilo koji posao. Studenti i omladinci se najviše interesuju za poslove koji su dobro plaćeni i koji nisu mnogo fizički naporni, potvrđuju i iz OZ "Bulevar".

O tome svedoči i naš sagovornik student N.K, koji je imao iskustva sa zapošljavanjem preko zadruga.

-  Još jedan veliki plus je sto je izbor stvarno šarenolik, pa svako moze da izabere ono sto bi njemu najvise prijalo. Recimo ja sam izbjegavao poslove gdje bih morao da radim sa ljudima, zato što bi mi to bilo opterećujuće i uzelo vjerovatno previše energije koju bih inace utrošio na učenje.

Milena Stefanović kaže da iskustvo pokazuje da postoji veliki broj onih koji nisu zadovoljni samom prirodom poslova.

- Uglavnom je to problem radnog vremena, da li je to smenski rad ili jedna dnevna smena, pa ne mogu da se ukombinuju sa fakultetom i obavezama. Takođe je problem lokacija, jer mladi ne žele da putuju dalje iako u pojedinim firmama postoji organizovan prevoz sa određenih lokacija, ali sve što je dalje oni ne prihvataju. Reklo bi se da je najbolje kada bi im lokacija posla bila što blize samom poslu - naglašava Stefanović.

Student N.K. kaže da se ponuda poslova izmenila u poslednjih godinu dana, ali da je i dalje veoma dobra.

- Epidemija jeste uticala na ponudu studentske zadruge, ali selektivno. Najviše se odrazilo na ponudu vezano za kafice, budući da se iz nedjelje u nedelju mijenjaju epidemioloske mere pa je neizvesnost postojanja potrebe za radnicima u tim ugostiteljskim oblastima pod stalnim znakom pitanja. Sa druge strane nisam primetio neku veliku razliku u poslovima gde se radi u nekim manjim grupama - kaže on.

Foto: Shutterstock

Iako se način rada studentskih i omladinskih zadruga promenio "više od 50 procenata", tvrde iz Saveza, koji poslovi će se naći u ponudi mladima odeđuju poslodavci, i dodaju da vrsta angažovanja često zavisi od sezone, održavanja sportskih i drugih manifestacija.

Trenutno, među aktuelnim, nalaze se pozicije izlagača robe u marketima, prodavca, rad u magacinu, administracili, kol centru, deklarisanje, promocije, deljenje flajera.

Cena radnog sata

Dok se jedni žale na ponudu angažovanja, drugi na radno vreme, treći imaju zamerke na zaradu.

Među njima je i naš sagovornik N.K.

- Najveci problem ponude bih rekao da je cena radnog sata, dok sam tipovima poslova i uslovima rada zadovoljan - kaže on.

Milena Stefanović, pak, tvrdi da je u odeđivanju cene rada najvažnije težiti da obe strane budu zadovoljne - i poslodavci i omladinci.

- Kako je došlo do promene minimalne cene rada, odnosno povećana je na 183,93 dinara, tako smo i mi promenili naš cenovnik. Odnosno predložili smo poslodavcima da to budu veće cene angažovanja za naše omladince, tako da se satnice kreću od 220-300 dinara po satu, dnevnice se kreću od 1600-3500 dinara zavisno koji se posao obavlja.

Pošto je Vlada Srbije propisala minimalnu cenu rada 184 dinara po času, Studentsko omladinski zadružni savez utvrdio je minimalnu naknadu 220 do 360 dinara po satu.

(Telegraf Biznis)