• 0

Sindrom koji pogađa mlađe radnike: Sumnjaju u sebe, zarađuju dobro, ali se i osećaju loše zbog toga

Pandemija je dodatno produbila ovaj problem, usled nepovoljne finansijske situacija širom sveta, izolovanosti, talasa otkaza ili smanjenja zarada

  • 0
impostorski sindrom

Foto: Shutterstock

Stalna potreba za priznanjem, a zapravo nizak nivo samopoštovanja, i socijalna anksizonost, zajedno čine impostorski sindrom, koji danas pogađa sve više mladih, pre svega milenijalaca.

To je tzv. generacija Y, koja obuhvata one rođene početkom osamdesetih godina prošlog veka, odnosno od 1981. do neke 1996. godine, mada se pominju i rane dvehiljadite. Sve u svemu, širok dijapazon. Ukratko, govorimo mahom o zaposlenima koji danas imaju od 25 do 40 godina.

Impostorski sindrom je psihološki obrazac po kojem pojedinac sumnja u svoje talente i veštine, a ima konstantni strah od toga da bude prikazan kao "prevarant". On ujedno "otvara" i ova pitanja: Ne znam šta radim kada je u pitanju upravljanje novcem; Ne zaslužujem da zarađujem/ štedim/trošim ovoliko; Znam da ću svakako nešto pogrešiti...

Poverenje u posao i u lične finansije su dve različite stvari, a mnogi mlađi radnici se suočavaju sa osećajem nesigurnosti kada je reč o upravljanju sopstvenim novcem. Uz to, sve više je prisutan destruktivni tok misli, a mnogi osećaji nesigurnosti, prema mišljenju stručnjaka, "vuku korene" iz krizne 2008. godine.

Pandemija je dodatno produbila taj problem, usled nepovoljne finansijske situacija širom sveta, izolovanosti, talasa otkaza ili smanjenja zarada. Pre tih 12 ili 13 godina, oni koji sada imaju 35 ili 40 godina - bili su tek na početku svojih karijera.

Nisu imali mnogo prilika da steknu iskustvo ili "izgrade" viši stepen samopouzdanja, a više od deceniju kasnije - mnogi i dalje imaju utisak da će se stvari finansijski raspasti, piše WSJ. Štaviše, postoje ljudi koji izuzetno dobro zarađuju, a opet su anksiozni - brinu da će sve izgubiti.

posao, kolege

Foto: Freepik

Okosnica impostorskog sindroma je upravo strah: vezan je za finansije, ali se odražava i na donošenje odluka. Zapravo, pomenuti psihološki problem mnogo je češći nego što mislimo. Više puta je, kroz razne studije isticano, da je milenijalcima uglavnom teško da se uklope u kolektiv.

Povrh toga, sve je veći jaz između onih koji mogu održati svoju finansijsku stabilnost u doba pandemije i onih koji to ne mogu. Ako mislite da su ovi prvi u "prednosti" - varate se. Oni počinju da osećaju krivicu jer su "opstali u krizi", u odnosu na one koji nisu uspeli.

Istraživanje pokazuje da do 82% ljudi smatra kako su se u nekom trenutku osećali kao "varalica", navodi Journal of General Internal Medicine. Ta osećanja su posebno česta među manjinskim grupama i ženama. Kovid-19 je čak pomogao mnogima da više uštede, ali ipak, osećaju se loše.

Stručnjaci kažu da su ova "osećanja normalna, ali nisu zasnovana na stvarnosti". Mentori vam mogu pomoći da sredite misli, ako se suočite sa impostorskim sindromom.

Video: Evo ko su najbogatije žene na svetu

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke