Rad u velikoj ili maloj firmi: Gde je bolje? Ako i dalje većate, ovo će vam razrešiti dileme

Foto: Freepik

Može li se, uopšte, definisati šta je veliko, a šta malo preduzeće? Zanimljivo, ali i to zavisi od tržišta, mada i nekih drugih faktora. Recimo, na nivou SAD, velikom firmom se smatra ona koja ima najmanje 7 miliona dolara prihoda godišnje i barem 500 zaposlenih.

Teme za vas

Svakako, uvek ima izuzetaka, i to ne samo na osnovu lokaliteta, već i same industrije. Recimo, ako neka proizvodna kompanija ima 1.500 radnika, ipak se smatra "malim preduzećem", prema američkoj saveznoj vladi.

Ali, na kraju, sve to je manje bitno, tj. teško je držati se preciznih brojeva. Negde, odokativno, svako može da proceni kako izgleda manji, a kako veći kolektiv. U Srbiji postoje firme sa svega 10-ak radnika, ali i kompanije koje broje na stotine njih.

U tom kontekstu, prve možemo smatrati manjim, a druge većim firmama. Pritom, ovde ne mislimo na profit koji te firme ostvaruju, već na samu strukturu unutar njih, broj radnika, mogućnost za napredovanje itd.

Na primer, neke građevinske firme u Americi smatraju se malim biznisom - ako imaju malo više od 1.000 radnika - uprkos tome što godišnje prihoduju desetine miliona dolara.

Prednosti i mane rada u velikom timu

Jedna od očiglednih prednosti rada u velikoj kompaniji je to što postoji mnogo pogodnosti. Na primer, većina takvih firmi može ponuditi niz opcija osiguranja, što se ne odnosi samo na zdravstveno, već i dopunsko osiguranje (poput životnog osiguranja ili čak osiguranja kućnih ljubimaca).

Kada je kompanija velika i profitabilna, radnici su obično u poziciji da postignu bolji dogovor, što znači da postoji velika šansa da ćete iz svog džepa platiti manje. Takođe, velike kompanije po difoltu mogu više da ponude, jer imaju više "izvora". Tu se, pre svega, misli na veće zarade i bonuse.

Foto: Freepik

Isto tako, veće su mogućnosti u velikim kolektivima, posebno ako ste neko ko ceni redovno profesionalno usavršavanje, voli tim bildinge ili pohađa razne obuke/kurseve. Zbog svog obima, ovakve firme su "naučene" da drže više reda i discipline unutar svojih timova.

Svakako, ne treba zanemariti činjenicu da su velike kompanije obično stabilnije i pouzdanije od malih preduzeća. Drugim rečima, "neće iznenada nestati jednog jutra".

Ali, imaju i svoje mane. U velikim timovima manje je zastupljen trend kreativnog mišljenja (outside the box), kako bi se izbegli eventualni rizici. S druge strane, postoji korporativna hijerarhija koju je nekada teže "ispratiti", i teže se napreduje, usled veće konkurencije. Ponekad možete imati utisak da ste "samo broj" ili još jedan radnik više u firmi, koji je lako zamenljiv.

Prednosti i mane rada u malom timu

Otprilike, sve ono što su mane rada u velikoj firmi - ovde su vrlina, i obratno. Ključna prednost je određena doza fleksibilnosti i "dogovora" koje nije moguće postići u velikim grupama - upravo zbog obima ljudi. Lakše je izaći u susret zaposlenom kada firma broji njih 50, nego 500.

Foto: Pixabay

Takođe, mala preduzeća mogu biti adaptilnija kada dođe do naglih promena, kao u slučaju pandemije. Sama organizacija je bila dosta lakša u momentu kada je trebalo "prebaciti" ljude na režim rada od kuće. Benefit je i to što se u manjim grupama podstiče kreativno razmišljanje, odnosno "mozganje van kutije".

Iako smo pomenuli da velike kompanije nude brojne mogućnosti zaposlenima, to svakako ne znači da male firme ne mogu da ponude isto - ili bar slično. Isto tako, ovde se zajedništvo više ceni, te možete steći bliže odnose s kolegama.

Glavne mane su: možda ćete brže napredovati, u smislu pozicije, ali to ne znači da ćete zaraditi značajno više na račun toga; male firme obično imaju manje izvora, a i prihoda; generalno su nestabilnije; nude manje sigurnosti i benefita. Male firme nemaju nužno tako jasne propise i procedure, što može smetati onima koji su navikli na red i strožu disciplinu.

(Telegraf Biznis)