Od ideje do Netflixa: Snežana i Goran nam otkrivaju kako je biti producent danas u Srbiji

Nagrada ili osećaj nagrađenosti za neki uspeh sigurno može biti vrlo subjektivna stvar: konkretan predmet u rukama (sa posvetom), aplauz, ovacije, lično zadovoljstvo, reči hvale, gostovanja... A u današnje vreme, kada radite u svetu filma, onda jednostavno može značiti i samo jednu reč - Netflix.

Doduše, najpopularnija svetska platforma za striming je samo "jagoda na šlagu" u ovoj priči, budući da je domaće ostvarenje - "Nečista krv: Greh predaka" - potvrdu o svom kvalitetu već dobilo najpre u Srbiji, a onda i u regionu.

Teme za vas

Kako je naš portal pisao početkom septembra, film reditelja Milutina Petrovića, rađen po motivima Bore Stankovića, bio je najgledaniji u Srbiji u tom trenutku.

- Uh, 50.000 gledalaca za manje od dve nedelje, tokom pandemije, vraća veru svima nama koji se bavimo kinematografijom. Publika je pokazala da je željna kvalitetnih domaćih filmova sa nacionalnom temom i kao da smo svi jedva dočekali scenario čuvenog Vojislava Nanovića, koji je napisan pre 45 godina - rekla je tom prilikom producenktinja filma Snežana van Hauvelingen, iz kuće "This and That Productions".

Nekoliko meseci od premijernog prikazivanja u Srbiji, "Nečista krv: Greh predaka" je ugledao svetlost dana i na čuvenom Netflixu, 17. januara tekuće godine. Petrovićevo ostvarenje je i prvi film na srpskom jeziku koji se može gledati na pomenutoj platformi, pod nazivom "Bad Blood".

Uspeh je, verovatno, utoliko veći zato što je reč o nacionalnoj temi, o jednom narodu o kojem dobar deo sveta ne zna mnogo, ili gotovo ništa. Oduševila nas je tematika, kostimografija, gluma, muzika, a šta se još krije iza kulisa? Meseci i meseci priprema, prikupljanja sredstava, jednom rečju - produkcije.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Upravo tu temu pokrećemo sa Snežanom van Hauvelingen i njenim kolegom Goranom Stankovićem, producentima filma "Nečista krv: Greh predaka".

• Film je doživeo veliki uspeh u našoj zemlji i regionu, a od 17. januara je dostupan i na čuvenom Netfliksu, koji je danas maltene "sinonim" za uspeh u svetu filma, serija i produkcije. Kako ste vi to doživeli?

Vesti sa naslovne

Snežana: Izuzetno smo zadovoljni rezultatima bioskopske distribucije i svim priznanjima koje je film dobio na mnogobrojnim festivalima, ali iskreno nismo očekivali da će "Nečista krv: Greh predaka" biti prvi film na srpskom jeziku na najvećem striming servisu Netflix.

Film je baziran na delima jednog od naših najvećih književnika Bore Stankovića, scenario je napisao čuveni Vojislav Nanović, a mi smo kao produkcija zajedno sa svim vrhunskim autorima i sjajnim glumcima dali sve od sebe da snimimo delo koje će po svom kvalitetu biti u liniji sa svetskim produkcijama. Veliko je zadovoljstvo da nakon teškog posla i ogromnog truda koji je uložen, dođe ovako veliko priznanje.

• Kada danas pročitamo ili čujemo da je "film snimila producentska kuća This and That, uz podršku Filmskog centra Srbije, Ministarstva kulture Srbije, MEDIA fonda Kreativne Evrope i Delegacije Evropske unije u Srbiji", možemo li imati predstavu koliko rada stoji iza te ideje?

Goran: Film je "došao" u našu produkciju pre više od četiri godine. Svako filmsko ili televizijsko delo prolazi kroz nekoliko faza koje imaju svoje izazove. Ovde je period finansiranja, dakle, sakupljanja dovoljno podrške i sredstava da se projekat uopšte dogodi - bio jedan od najzahtevnijih, koji je trajao nekoliko godina. U tome nam je mnogo pomogla podrška za razvoj MEDIA fonda Kreativne Evrope, koji je bio prvi fond koji je prepoznao potencijal ovog projekta, a zatim su usledile i podrške Filmskog Centra Srbije za razvoj i produkciju i RTS-a.

Kada finansiranje nekog projekta traje po nekoliko godina, tokom tog vremena se konstantno preispitujete da li će se projekat desiti, da li može nešto drugačije da se postavi i predstavi, i tako i vi i projekat sazrevate. Onda kada dođe do realizacije, nekako ste već odgovorili na sva ta teška pitanja i tada toliko dobro poznajete materiju da možete malo i da uživate dok radite, dok se ne pojave novi izazovi, kao što je, recimo, snimanje tokom pandemije kovida-19.

• Kako u Srbiji doći do te vrste podrške, do sponzora i partnera? Koliko je teško prikupiti sredstva, čak i kada duboko verujete u projekat i znate da će "proći" kod publike?

Snežana: Naša produkcija postoji već skoro 14 godina i do sada smo uspešno producirali nekoliko desetina projekata (filmova i serija). Prikupljanje sredstava, odnosno finansiranje, samo je jedna od faza produkcije koja ne mora nužno biti ni teška ni spora kada imate razvijen projekat, odnosno jasnu i dobro razrađenu temu i dobar scenario. Stalno se vraćamo da na to da je dobar scenario preduslov za dobar film ili seriju, a sve kasnije je nadogradnja.

Naravno da je važno da okupite dobar tim i glumačku podelu, ali najbolji autori i glumci će prihvatiti svoj angažman ako je scenario dobar i ako veruju u reditelja i priču. Mi se, kao produkcija, nismo opredelili da radimo nužno komercijalne projekte, tako da retko u finansiranje uključujemo sponzore. Više nas inspirišu priče koje ukazuju ne neke važne probleme u društvu.

U Evropi postoji uređen način finansiranja filmova preko međunarodnih koprodukcija i to je najčešći način na koji se realizuje većina domaćih autorskih filmova. Sarađujemo sa producentima iz drugih evropskih država i apliciranjem na konkurse u njihovim zemljama - ostvarujemo ne samo finansijsku, već i kreativnu i tehničku saradnju.

Tako pravimo tzv. multilateralne korpodukcije koje neretko imaju i po 5, 6 zemalja u produkciji jednog filma. To je kompleksan proces, ali je i veoma uzbudljiv i izazovan, zbog čega svi producenti mnogo vole svoj posao.

Snežana van Hauvelingen / Foto: Dragan Vildović

• Čime se sve bavi filmski producent kod nas i koliko se njegov posao razlikuje od kolege iz razvijenijih zemalja, sa izuzetno jakom produkcijom?

Snežana: Mislim da nema značajne razlike u tome biti producent u Srbiji ili nekoj drugoj evropskoj zemlji, osim što su druge zemlje bogatije i finansiranje traje kraće i taj deo priče je tamo lakši. Međutim, mi se na kraju svi takmičimo na istom tržištu, u smislu festivala i evropske distribucije, tako da suštinski, ipak nema velike razlike.

A odgovor na to čime se sve bavi filmski producent je dosta komplikovan, da ne znam odakle bih počela. Filmski producent mora da ima mnogo talenata i sposobnosti. Da bude obrazovan, komunikativan, ubedljiv u svojim stavovima, da ima integritet, da ume da balansira između želja autora i finansijskih mogućnosti projekta, da motiviše i vodi veliki tim ljudi, da bude pravičan, da bude psiholog, da se razume u celokupan tehničko-tehnološki proces stvaranja i snimanja, da se razume u pravo i zakone, da bude dobar u matematici i finansijama, marketingu i prodaji, ali i da bude najveća kreativna podrška reditelju.

Mislim da je najvažnije da veruje u to što radi, da ima iskrene i poštene odnose sa saradnicima i, naravno, da nauči da kontroliše svakodnevni stres i da živi s njim.

• Film "Nečista krv - Greh predaka" je u bioskopima pogledalo više od 100.000 gledalaca. Sada znamo da je ta priča mega uspešna, ali čime ste se vodili na početku, kako se partnerima prikazali ideju o filmu?

Goran: Kada spremate projekat i kada je on u fazi finansiranja, jedna od ključnih stvari na koju morate da se oslonite je priča, dakle scenario. U ovom slučaju, Milutin Petrović je pronašao sjajan predložak koji je napisao jedan od pionira jugoslovenskog filma, Vojislav Nanović, a koji je zasnovan na književnosti velikog Bore Stankovića. Tako da smo, sa takvim tekstom, mogli da otvorimo mnoga vrata, jer niko nije ostajao ravnodušan kada bi pročitao scenario. Ono što jeste bio izazov - je sakupiti dovoljno sredstava da budemo sigurni da će ekranizacija teksta produkciono biti na nivou kakav priča zaslužuje.

Goran Stanković / Foto: Dušan Grubin

• Kako je došlo do saradnje s Netfliksom i da li bi to moglo da unapredi domaću filmsku produkciju u svetu?

Snežana: Iako film govori o jednom periodu istorije srpskog naroda, scenario i kontekst u kom se radnja filma dešava je priča o Balkanu koja se tiče više naroda, pa se tako u našem fimu mogu videti mnogobrojni međunarodni glumci i čuti turski i albanski jezik pored, srpskog.

Mislim da je ta činjenica bila veoma značajna za akviziciju baš našeg filma, kao i napori koje su uložili naši partneri iz kompanije Videmite. Srećni smo da krčimo put drugim domaćim filmovima i TV serijama sa ovih prostora i želimo da naša kinematografija, koja ima mnogo talentovanih glumaca i autora, bude što više zastupljena na Netflixu i drugim svetskim striming servisima.

• U Holivudu, način na koji studio isplaćuje zarade glumcima za tzv. A liste, zatim rediteljima, scenaristima i producentima, veoma je složen. Kako je kod nas?

Goran: Iz Holivuda i potiče taj termin filmska industrija, jer su oni od filmske umetnosti napravili industriju. U Americi ne postoje državne institucije koje podržavaju i finansiraju filmove, to rade velike kompanije, studiji ili privatni investitori. Zato je ključan faktor zarada i povraćaj uloženog novca. Tamo gde ima mnogo novca, uvek se nađe i dosta posrednika. Tako su se stvorila zanimanja poput agenata i menadžera za glumce i autore, koji u njihovo ime pregovaraju oko uslova i za to uzimaju procenat od zarade.

Kod nas, i generalno u Evropi, obzirom da se većina filmova finansira putem državnih fondova, ne postoji taj pritisak da se povrati novac. Zato su i zarade znatno manje, ali tako nastaju filmovi koji ne komuniciraju sa širokim narodnim masama, već se bave temama koje su važne za društvo u kojem živimo. Međutim, ono što sada počinje i kod nas da se menja jesu naplate tantijema, dakle, zarade od emitovanja po osnovu autorskog rada i to se dešava zahvaljujući naporima Asocijacije filmskih reditelja i Organizacije filmskih autora Srbije.

Foto: Promo/Ustupljene fotografija/ Aleksandar Živaljević

• I svet filma je "potkačila" korona, budući da bioskopi jedno vreme nisu radili.

Snežana: Razvoj VOD platformi u poslednjih nekoliko godina, a posebno pandemija, uticali su na brži razvoj serija i, uopšte, na proizvodnju sadržaja koji direktno ide na platforme. Emiteri svoje programe popunjavaju serijama i za televiju su one primat. Međutim, svima nama koji se bavimo produkcijom filmova, važno je da se sačuva i održi zdrava bioskopska mreža.

Mi, pre svega, pravimo filmove za bioskope i oni tu počinju svoj život i daju gledaocima jedinstveni doživljaj u najboljim mogućim tehničkim uslovima. Naš film je pre Netflixove akvizicije imao zapaženu bioskopsku distribuiciju u zemlji, regionu, mnogim evropskim gradovima, kao i u Americi i Kanadi. U bioskopima ga je videlo oko 100.000 gledalaca. Sigurna sam da je i taj uspeh u bioskopima doprineo boljem plasmanu i produženom životu na platformama.

• Šta je najizazovnije u poslu producenta? Da li vam je svaki dan drugačiji i neizvestan?

Snežana: Kada smo 2008. reditelj Goran Stanković i ja osnovali This and That Productions, imali smo viziju i želju da radimo filmove i serije o važnim društvenim temama za koje smo verovali da mogu da učine društvo boljim. Tako naša produkcija do sada potpisuje TV serije Jutro će promeniti sve, Nečista krv, kao i filmove Dobra žena, Dnevnik Diane Budisavljević, Okupirani bioskop i mnoge druge koji su bili pokretač nekih društvenih polemika.

Što se tiče izazova i uzbudljivih dana, mislim da nakon snimanja tokom pandemije i situacije u kojoj kao producent niste u mogućnosti da imate kontrolu nad projektom, više ništa nikada neće biti toliko stresno i "nerešivo", kao što su bile situacije koje smo imali tokom snimanja 2020.

Dobra stvar je što nam danas problemi sa kojima se susrećemo na snimanju izgledaju smešni, u poređenju sa snimanjem tokom pandemije 2020, kada smo snimali "Nečistu krv: Greh predaka". Sada kada se setim tog snimanja, kao da smo svi bili u ratnom stanju. Svaki projekat koji radimo, trudimo se da na neki način bude refleksija sveta u kojem živimo i da na taj način komuniciramo o temama koji utiču na naše živote.

Najizazovnije, ali i najuzbudljivije je razvijati nove priče i boriti se da dokažemo da je upravo ta tema ili ideja vredna nečije podrške i pažnje. Tako se nadamo da će sada, posle otvaranja vrata Netflixa, biti lakše da plasiramo naše buduće projekte među kojima su TV serija Sablja, u režiji Gorana Stankovića i Vladimira Tagića, filmovi Majka Mara u režiji Mirjane Karanović, Ekskurzija u režiji Miroslava Terzića i Oče naš, u režiji Gorana Stankovića.

(Telegraf Biznis)