Rat talenata: Kompanije više nemaju ni radnike za pakovanje robe, nadaju se da će roboti pomoći

DCL Logistika, kao i mnoga američka preduzeća, imali su problem prošle godine. Posao ove kompanije  je dostavljanje robe koju su korisnici poručili putem interneta a problem sa kojim su se suočili bio je manjak radne snage. DCL je bio primoran da napravi dve izmene, da kupi robote koji pakuju robu i da uvedu puno radno vreme onim radnicima koji su imali kraće radno vreme.

 

"Ono što štedimo time što imamo privremene radnike, gubimo u produktivnosti“, objašnjava predsednik DCL-a. Кako američke kompanije ulaze u drugu godinu neizvesnosti, radna snaga je glavna briga vlasnika. Glavni menadžeri navode nedostatak radnika kao najveću pretnja njihovom poslovanju u 2022. godini, prema anketi jedne istraživačke organizacije. Ne pomažu ni veće plate - Ministarstvo rada je saopštilo da su preduzeća potrošila 4% više na plate i beneficije u četvrtom kvartalu.

 

Meta je prijavila pad profita, delimično zbog povećanje troškova zaposlenih. Istovremeno, firme svih veličina i sektori testiraju nove načine za zapošljavanje - odnosno, kako obučiti i rasporediti radnike. 

 

Neke od ovih strategija će biti privremene. Drugi ponovo oblikuju američki biznis. U decembru je otvoreno 10,9 miliona radnih mesta, što je više za od 60% od decembra 2019. Samo šest radnika je bilo dostupno za svaki deseti otvoreni posao. Predvidivo, mnogima je prijalo da napuste stare pozicije  i da traže bolje. U novembru 4,5 miliona radnika dalo je otkaze. Čak i ako porast plata i pad pandemije mami neke od njih da se vrate na posao, borba za zaposlene može da potraje. 

 

Muškarci i dalje napuštaju tržište: udeo muškaraca od 25 do 54 godine koji rade ili traže posao bio je 88% na kraju prošle godine, u odnosu na 97% pedesetih h godina. Imigracija je pala za vreme predsednika Donalda Trampa, i na nižem je nivou nego 2016. godine. 

 

Prošle godine 10,3% američkih radnika bili su u sindikatima, što odgovara rekordno niskom nivou iz 2019. Unutar privatnog sektora, stopa sindikalizacije je samo 6,1%. Štrajkovi će zbog toga biti glavobolja za neke šefove.

Povećanje satnice i automatizacija

Naknada za advokate kod 50 najvećih američkih firmi poraslo je za 16,5 odsto godišnje, delom zahvaljujući bonusima. U januaru Bank of America poručila je da će radnicima dati 1 milijardu dolara u ograničenom iznosu zalihe, koje pokrivaju prekovremeni rad. Ali će i osnovna plata rasti.

U septembru Volmart, najveći privatni poslodavac u Americi, postavi svoju minimalnu platu na 12 dolara po satu. Amazon je podigao prosečne plate u svojih skladišta na 18 dolara. Prosečana satnica za proizvodnju u decembru bila je veća za 5,8%. Firme se suočavaju sa pritiskom da ih još više podignu. Visoka inflacija je obezbedila povećanje plate po satu prošle godine.

Кompanije koje ne mogu da pronađu dovoljno radnika pokušavaju da rade smanjenim kapacitetom.  Ovo sve više uključuje i ulaganja u automatizaciju.  Jedna kompanija čije je sedište  u Кolumbiji, svake godine više od 45.000 tona isečene zelene salate, paradajza i luka pakuje i dostavlja do kupaca. Radnici robu pakuju u vreće i slažu kutije na palete. Ova kompanija  je povećala plate, ali se broj zaposlenih i dalje opada. Priorodno, kompanija planira da instalira nove robote za pakovanje i slaganje. Ova kompanija ima za cilj da do 2025. godine automatizuje 60% svoje proizvodnje.

(Telegraf Biznis)