7 stigmi na poslu koje treba "razbiti" odmah: Tiču se plata, politike, roditeljstva

Foto: Shutterstock

Mnogi bi rekli da se radno okruženje drastično poboljšalo u smislu inkluzivnosti - što i jeste tačno, ali i dalje postoje mnoge stigme koje svakodnevno, u velikoj meri, utiču na zaposlene žene i druge marginalizovane grupe.

Godine 2020. žene su imale samo 38 odsto menadžerskih pozicija, dok su muškarci držali 62 odsto. Majke su tri puta više bile odgovorne za većinu kućnih poslova tokom pandemije, u odnosu na očeve, dok se 42% Afroamerikanki osećalo neprijatno na poslu, kada se potegne priča o rasnoj nejednakosti.

I dalje je prisutno dosta stigmi, koje često dovode diskriminacije, uznemiravanja i sagorevanja na radnom mestu, te tako svaka četvrta žena razmišlja o tome da promeni karijerni pravac ili da prestane da radi.

Teme za vas

7 najčešćih stigmi protiv kojih se treba boriti:

1. Pričanje o politici

Većina ljudi se strese kada samo pomisli na to da razgovara o politici na poslu, jer su - gledano i istorijski - lična politička uverenja i radno mesto oduvek dve veoma odvojene sfere. Ali sve više, politički i društveni pokreti poput Black Lives Matter (SAD) u velikoj meri utiču na sve aspekte života građana - uključujući i radno mesto. Nerealno je potpuno odvojiti svoja lična uverenja od posla, jer su ta uverenja često povezana sa identitetima zaposlenih. Takođe je na poslodavcima da osiguraju okruženje u kojem se zaposleni osećaju bezbedno.

2. Pričanje o plati

U SAD, žene u proseku zarade 82 centa, na 1 dolar muškarca-belca. Postoji mnogo sistemskih faktora koji doprinose tom jazu u zaradama među polovima, uključujući sortiranje po osnovu zanimanja, zatim nejednaku raspodelu rada u domaćinstvu, činjenicu da su žene obeshrabrene da govore o novcu na radnom mestu (i svuda drugde). Razgovor o novcu je i dalje tabu, jer i same kompanije insistiraju na politici privatnosti, ali: ako se o tome ne priča, žene i druge marginalizovane grupe nikada neće znati da li su plaćene u skladu sa svojim poslom i kvalifikacijama, jer neće imati priliku da se uporede.

Foto: Shutterstock

3. Pirsinzi ili tetovaže

Mnogi imaju problem kada treba da apliciraju za određeni posao - ako imaju mnogo tetovaža ili su one na vidnom mestu, a tako je i sa nošenjem pirsinga. Iako ovaj vid "ukrasa" na telu odavno nije tabu, na radnom mestu i dalje ima stigmi po tom pitanju. Neke studije su čak pokazale da se žene sa tetovažama doživljavaju kao manje inteligentne, manje poštene i manje motivisane.

4. Žena i posao vezan za brigu o nekome/nečemu

Žene su kroz istoriju podsticane da se ostvaruju u karijerama "orijentisanim na negu", u okviru obrazovanja, nege i brige o deci. To se zove tzv. sortiranje zanimanja, gde se ljudi različitog pola "razvrstavaju" u stereotipno rodne karijere, i to dovodi do stigmatizovanog položaja žena, kojih je nesumnjivo manje u oblastima gde više dominiraju muškarci, poput tehnologije. Takođe, od žena se očekuje preuzimanje "posla" u domaćinstvu, a taj "posao" se svakako ne plaća i ne ceni dovoljno.

5. Mentalno zdravlje

Što manje pričamo o mentalnom zdravlju i mentalnim bolestima na poslu, stigma sve više raste. Mentalne bolesti se i dalje pogrešno tumače, a mnogi zaposleni se ne osećaju prijatno da ih otkriju, u strahu da će biti pogrešno shvaćeni: kao previše osetljivi, nesposobni ili čak opasni. Podaci iz američkog popisa pokazuju da trećina Amerikanaca pokazuje znake kliničkeanksioznosti ili depresije i da jedan od pet zaposlenih ima ugroženo mentalno zdravlje.

Foto: Shutterstock

6. Zaposlene mame

Prema LinkedIn-u, 35 odsto zaposlenih roditelja koji ne prave pauzu u karijeri — ali bi to voleli — kao razlog za to navode strah od gubitka posla, a još 15% kaže da brine da neće napredovati u profesionalnom smislu, ako uzmu slobodno vreme. Taj strah potiče od stigme da su zaposleni roditelji (posebno majke) na neki način manje kompetentni i posvećeni, jer moraju da "žongliraju" između obaveza kod kuće i u kancelariji i kod kuće.

7. Menstruacija

Razgovor o ovoj temi na poslu ostaje neprijatan za mnoge žene. Istraživanje DPG-a otkrilo je da 60 odsto žena koje imaju menstruaciju smatra da uopšte ne mogu da pričaju o tome na poslu, a ovaj broj se povećava na 75 procenata na radnim mestima gde je broj muškaraca veći od žena. Stigma može čak dovesti do toga da zaposleni osete potrebu da sakriju pravi razlog zašto uzimaju slobodan dan, a 57 odsto žena kaže da je moralo da laže o razlozima zbog kojih im treba bolovanje, usled menstrualnih bolova.

(Telegraf Biznis)