Zašto Nemačka (više) nije atraktivna ni medicinskim radnicima s Balkana? "Na kraju se vrate kući"

Foto: shutterstock.com

Najeli Bautista Ernandes ima 29 godina i došla je u Nemačku iz Meksika. U početku je radila kao negovateljica u jednom staračkom domu u u blizini Minhena, a sada kao medicinska sestra asistira pri teškim operacijama u jednoj minhenskoj bolnici. Njene reči bi ogroman broj bolničarki iz inostranstva odmah potpisao:

"Nemačkoj je potrebno mnogo osoblja u zdravstvenom sektoru. Zahvaljujući školovanju u mojoj otadžbini, bila sam odlično pripremljena. Ali najteža stvar ovde je – jezik".

Teme za vas

Odeljenje na kojem radi odslikava nemačku realnost u sektoru staranja o bolesnicima u 2022, piše DW, a ova priča se nadovezuje na nedavne podatke jednog istraživanja: u krizi je čak 148 zanimanja, usled manjka radne snage.

Ova Meksikanka, inače, radi sa kolegama iz Kine, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, i naravno, Nemačke, a i iskustva nekih naših radnika koji su preko otišli "trbuhom za kruhom" - u poslednje vreme nisu baš sjajna. Posebno im teško pada posao negovatelja, kažu da je veliki napor, a zarada nedovoljna da se pokriju svi troškovi.

I Dojče vele dalje piše da je kriza u Nemačkoj sve veća. Institut za nemačku privredu prenosi da trenutno manjka 200.000 bolničara i negovatelja. Taj broj će se narednih godina povećati na pola miliona. Osoblje iz Vijetnama, sa Balkana ili iz Latinske Amerike - trebalo bi da pomogne da se problem reši, ali...

Nemačke klinike i starački domovi postaju sve kreativniji kada je reč o vrbovanju osoblja iz inostranstva. Ernandesovoj su 2019. ponuđeni let za Nemačku, kurs jezika i novac za obilaske opštinskih kancelarija i šaltera. Danas joj sleduje jedan let kući godišnje, dobila je bicikl, a na bonus-listi je i laptop-računar. Svi se trude da privuku kandidate. Jedno radno mesto ostaje upražnjeno u proseku 240 dana.

Ponuda, pritom, u prvi mah izgleda odlično.

Borha Lopez de Kastro je još pre deset godina shvatio šta se dešava i osnovao organizaciju Enfermeras Alemania (Bolničarke Nemačka). Ovaj Španac je, uz pisanje doktorskog rada, počeo da radi na sajtu za posredovanje osoblja i sada radi kao agent koji šalje bolničarke i bolničare poslodavcima u Frajburgu, Kelnu ili Ahenu.

- Trenutno vidimo kako se klinike takmiče koja će da ponudi više kandidatima. U to spadaju i posebne doplate, brzo prebacivanje u višu platnu grupu ili dodatne premije - kaže direktor organizacije, i dodaje da "najveće bolnice mogu da ponude još i sopstvene stanove".

Ipak, praksa donosi mnoga razočarenja. Borha Lopez de Kastro stalno ponavlja kandidatima koliko je važno poznavanje nemačkog jezika. Nivo B2 je obaveza. Onaj ko se probije kroz birokratiju i nauči jezik u dovoljnoj meri, može da obezbedi sebe najbolje moguće uslove u poređenju sa onima koji vladaju u otadžbini.

Ali, to probijanje je veoma teško. "Mnogi dolaze u Nemačku sa 15 godina bolničarskog iskustva na intenzivnoj nezi u svojoj zemlji, a ovde na njih gledaju kao na ljude koji nemaju pojma".

Foto: Shutterstock

Nemačka je u nuždi naučila kako da privuče ljude, ali u samim ustanovama te ljude najčešće nema ko da uvodi u posao. Osim toga, sada se već i "pročulo"da situacija nije tako ružičasta.

- Jedna stvar je imati osoblje, a sasvim druga je integracioni koncept koji se sprovodi kroz rad. Najčešće nema praćenja i analize rada, a glavni problem su nedostatak informacija i netransparentnost kada je reč o uslovima rada - kaže šef organizacije Enfermeras Alemania.

Sve to nije ništa novo za Kristinu Fogler koja već 33 godine radi kao bolničarka. Ona je i upravnica jedne berlinske škole sa negovatelje i direktorka berlinskog obrazovnog kampa za zanimanja u sektoru zdravstva. Od pre godinu dana je i predsednica Nemačkog saveta bolničara i negovatelja.

Zašto u Nemačku dolazi premalo negovatelja? Foglerova nema dlake na jeziku: "Nemačka nije atraktivna lokacija za negovatelje. I to se pročulo van Nemačke. Imamo komplikovan jezik i loše uslove rada, imamo najviše bolničkih kreveta a najlošiji raspored osoblja".

Kristine Fogler je upoznala mnoge negovateljice i negovatelje sa Filipina ili iz Vijetnama koji su se posle pet godina rada vratili u svoje zemlje. Zato što je nega starih lica lošija plaćena nego posao u bolnici, ili zato što im se smučila nemačka birokratija u kojoj izdavanje potvrda traje i po nekoliko meseci. I zato što članovima porodica pacijenata ne smeju da saopšte dijagnozu kada lekar izađe iz bolnice posle radnog vremena.

Zaključak Nemačkog saveta bolničara i negovatelja glasi: "Mogućnost da se zavrbuje osoblje iz inostranstva ne predstavlja trajan koncept u sektoru nege. Mora nam biti jasno da sa 100 odsto uloženog truda i sredstava ostvarujemo 20 do 25 odsto uspeha. Osim toga, biće sve teže naći ljude, jer u sve više zemalja imamo nedostatak medicinskog osoblja".

(Telegraf Biznis)