Toksični šefovi i dalje dominiraju, a zašto ih ljudi slepo slušaju? "Mi im dajemo moć"

Foto - Ilustracija: Shutterstock

Mobing je danas, nažalost, opšta pojava u poslovnom svetu, sa kojom se radnici sve teže nose. Problem je naročito izražen kada su radnici dugo i "suptilno" izloženi toksičnom radnom okruženju, a da toga nisu svesni.

Nije tajna ni termin "toksični šef" ili na engleskom jeziku - toxic boss, koji radnicima zagorčava život svakog dana, a opet, oni malo šta rade po tom pitanju. Zašto?

Teme za vas

CNBC je otvorio ovu temu pitanjem: Ako su toksični šefovi tako strašni, zašto ih ljudi i dalje prate? 

- To ima dosta veze sa načinom na koji vaš um funkcioniše - kaže Ronald Riđio, profesor liderstva i organizacione psihologije na koledžu Claremont McKenna. Riđio je proveo skoro tri decenije istražujući i podučavajući ovu temu, dok je radio kao konsultant za desetine organizacija.

Kaže da mnogi loši šefovi nisu sposobni da vode timove, jer su često narcisoidni, ne mare istinski za svoje zaposlene i uglavnom krše etička pravila - kako bi postigli najbolje rezultate.

Ipak, mnogi od tih menadžera imaju obožavaoce i lako zauzimaju položaje moći - od poslovnog područja do politike, kaže Riđio. Uzmimo za primer svetske lidere: 57 zemalja trenutno vode diktatori koje ovaj profesor opisuje kao neetičke, nestabilne ili nekompetentne.

Ljudi ne mogu uvek da znaju da će imati toksičnog šefa prilikom intervjuisanja za posao, ali jednom kada dođu na vrata firme, mogu ostati posvećeni tim lošim menadžerima mesecima ili čak godinama – uglavnom zato što ili imaju pogrešnu ideju o tome kako izgleda dobro vođstvo ili zato što pokušavaju da izvuku lične koristi, kaže Riđio.

- Često su to naše sopstvene ljudske sklonosti; mi ih održavamo moćnima - istakao je dalje profesor liderstva i izdvojio četiri najveća konkretna razloga zašto ljudi slede loše lidere.

Foto: Shutterstock

Arogancija nije isto što i snaga

Ipak, ljudi neretko mešaju ova dva, istovremeno poistovećujući i narcisoidnost sa snagom. Snaga i samopouzdanje mogu biti važni liderski kvaliteti, ali ih ne treba mešati sa arogancijom, kaže Riđio.

Studija Univerziteta u Amsterdamu iz 2011. nasumično je dodelila lidera različitim grupama učesnika, a svaki tim je uradio grupni zadatak i zamoljeni su da naknadno ocene svog lidera. Učesnici su najnarcisoidnije lidere ocenili kao najefikasnije, čak i ako su ti lideri, zapravo, inhibirali komunikaciju i štetili učinku njihove grupe.

Jednostavno, narcisoidni šefovi imaju moć da ubede radnike kako su uvek u pravu, pa odbijaju pomoć drugih i ne uče na svojim greškama. Riđio kaže da nas "privlače ljudi koji deluju kao kompetentni, kao da mogu da preuzmu odgovornost i vode".

Padanje u "kognitivnu lenjost"

Ako ste ikada imali lošeg šefa, verovatno ste pomislili u sebi: "Ne želim da se trudim da shvatim kako da se nosim sa ovom situacijom. Deluje iscrpljujuće". Umesto toga, pronalazite načine da ubedite sebe da je vaš šef, zapravo, korektan. Riđio to osećanje naziva "kognitivnom lenjošću".

- Postajemo lenji i nekako prihvatamo stvari onakve kakve jesu - kaže cenjeni psiholog za CNBC i dodaje: "Kada loš šef uradi nešto pogrešno, ljudi mu često daju zeleno svetlo, umesto da ga smatraju odgovornim, jer misle da je šef iznad pravila".

To može dozvoliti toksičnom šefu da se upusti u još gore ponašanje bez posledica. Ljudi takođe imaju tendenciju da veruju onima koji su im slični, primećuje Riđio. "Ako izgleda da vaši saradnici podržavaju vašeg lošeg šefa, možda ćete se osećati prinuđenim da sledite stado umesto da zauzmete stav, a vaš šef bi mogao bez pitanja ostati na moćnom položaju".

Foto: Shutterstock

Izjednačavanje dobrih rezultata sa dobrim vođstvom

Za vas - vaš šef bi mogao biti otrovni menadžer. Za nekog drugog - on može biti neko ko donosi dobre rezultate, kao što je povećanje profita ili uspešan prodajni ugovor.

- Za takve vođe, ciljevi opravdavaju sredstva - kaže Riđio i dodaje: "Ako deluju efikasno, ljudi jednostavno ne pitaju kako su tamo stigli. Loši šefovi mogu izgledati efikasni u postizanju dobrih rezultata, ali to često uključuje kolateralnu štetu, kao što je stvaranje toksičnog radnog mesta lošim tretmanom zaposlenih ili donošenjem neetičkih odluka".

Ipak, istraživanje Društva za upravljanje ljudskim resursima pokazuje kako toksično radno mesto na kraju može imati negativan uticaj na poslovni rezultat, posebno imajući u vidu cenu fluktuacije - ako toksične osobe uspeju da oteraju radnike, piše CNBC.

Ljudi uživaju u moći udruživanja

Šefovi često imaju moć unutar kompanije ili grupe. Riđio kaže da neki ljudi potpomažu najgore osobine menadžera u nadi da će biti nagrađeni za lojalnost, poput unapređenja ili povećanja plate.

- Loš vođa privlači privržene ljude koji ga okružuju, jer oni vole da budu povezani sa moćnom osobom - objašnjava ovaj stručnjak, i podstiče ljude da prepoznaju te važne psihološke tendencije, tako da znaju kada su okruženi toksičnim šefom.

Takođe, Riđio pojašnjava kako izgleda dobar šef: u pitanju je neko ko postiže rezultate uz ograničavanje kolateralne štete, pokazuje istinsku brigu o svojim zaposlenima i prihvata pomoć i povratne informacije od drugih.

- Dobri šefovi ostavljaju tim u boljem stanju od onog u kojem su ga zatekli - kaže.

(Telegraf Biznis)