Knjiga spala na jedno slovo, Atanasijevići jedine ćurčije u gradu: Mama me prvo prepovila u kožu, pa u pelenu
"To je zanat koji ne može da bude bolji, ne ulazim ni u vatru ni u vodu, ne stojim pored aparata, nisu mi prljave ruke. Ja sam gospodin", poručuje Nenadov otac
Porodica Antanasijević iz Zaječara jedina je u gradu i okolini koja se bavi ćurčijskim zanatom. Za razliku od ostalih zanatlija oni imaju naslednika, a svoje proizvode izvoze na tržište Zapadne Evrope i Amerike i ne dozvoljavaju da ćurčijski zanat izumre.
Svakog jutra oko šest časova u porodičnoj manufakturi počinje život iznova. Ne zbog mnogo posla, već, kako reče stari majstor, koža traži tačnost i pažnju.
"To je zanat koji ne može da bude bolji, nikad ne ulazim ni u vatru ni u vodu, ne stojim pored aparata, nisu mi prljave ruke. Ja sam gospodin", kaže ćurčija Vlastimir Antanasijević.
Teme za vas
Ovo jezero je najveća misterija u Dragačevu: Turisti ga zaobilaze samo iz jednog razloga
Tri sestre iz velegrada vratile se u selo na Goliji gde ima 6 stanovnika: Dočekala ih je surovost i lepota
Vlastina supruga Zlata je u penziji, ali je u radnji svakodnevno. U poslu koji je radila 35 godina i danas uživa.
"Ništa mi nije teško, stvarno mi nije teško, jer kad nešto znaš, za kaput, za bundu napraviš džep, rupice, sastaviš, baš ništa nije teško", kaže Zlata i dodaje da imaju mušterija, jer su jedini koji se tim poslom bave u gradu, prenosi RTS.
Antanasijevići kažu da im je najveće zadovoljstvo što se i njihov sin Nenad, inženjer tehnologije kožarstva, opredelio da nastavi zanat.
"Mama se šali kako su me prvo prepovili u kožu, pa onda u pelenu i tako, i onda to jednostavno uđe u krv. Onda su krenule te neke manifestacije gde smo mi odlazili, bili su to vašari, tata je tu bio iskusan, pametan, pa je malo para davao i meni i pridobi me na taj način. Ja sam posle ušao u posao i tu nema povratka", priča Nenad.
Njegova ćerka Petra kaže da je Nenad srećan dok radi, tako da i ona razmišlja da jednog dana pođe njegovim stopama.
U Zaječarskom muzeju nedavno je priređena izložba kožarskih proizvoda ove porodice.
"To je razlog više da mi kao jedan od identiteta naše lokalne zajednice upravo pružimo podršku održanju ovog ćurčijskog zanata, odnosno veštine i običaja koji se tiču krznara i njihovog umeća", rekao je Bora Dimitrijević, predsednik Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije.
Prema popisu stanovništva Zaječarske varoši iz 1883. godine, u gradu je bilo 13 ćurčija. Od tada do danas, sa modernim načinom života i svim onim što nam je on doneo, nažalost, knjiga je spala na jedno slovo.
(Telegraf Biznis)
Povezane vesti
Mesud već četrdeset godina pravi pite i mantije: Tajne zanata deli sa unucima u svojoj radnji u Sjenici
Plata 100.000 RSD uz moguća povećanja, a uslovi za poželeti: "Nema kod mene gazda, nikome ja ništa ne dajem"
Ian je jedan od omiljenih frizera u Užicu: Mladić sa Filipina već sedam meseci radi u poznatom salonu
Zanatlija nikad manje: Majstori odlaze a mladi se sve manje školuju
Video: Ovako do detalja izgleda rušenje nekada čuvenog hotela: Zbogom Jugoslavijo
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
Zadužili se i napravili svadbu od skoro 60 hiljada evra: Od gostiju dobili sitniš, pa otkazali medeni mesec
Plodovi ove biljke beru se decenijama: Lako se gaji, a može neprestano da vam donosi zaradu
Ko želi da razvije biznis na selu dobija 10.000 evra od države: Proveravali smo koji poslovi najbolje "prolaze"
