"Sobe za odmor i aparati za kokice nisu zdrava poslovna sredina": Kako stres utiče na vašu produktivnost?

Foto: Nikola Anđić

Izgaranje na poslu (burnout sindrom) je sve češći problem u svetu, i zanimljivo, neznatno manje pogađa radnike otkako je pandemijska kriza - uprkos nešto fleksibilnijem režimu rada.

Istina je da se dosta i zahteva od radnika, posebno onih koji i dalje rade od kuće, a o burnout-u se, čini se, nedovoljno govori. On se nekako podrazumeva.

Ipak, treba razlikovati povremene stresne situacije na poslu od hroničnog stresa koji može uzrokovati i razne psihološke tegobe, pa i fizičke. Evo kako ga doživljava Svetska zdravstvena organizacija:

"Izgaranje na radnom mestu je sindrom koji se konceptualizuje kao posledica hroničnog stresa koji nije savladan (suzbijen) kako treba. Ono što ga karakteriše jesu tri nivoa: osećaj iscrpljenosti; mentalna odsutnost ili osećaj negativnosti/cinizma - usmeren na nečiji posao; i smanjena produktivnost."

Dodatno, iako u Srbiji 53 odsto kompanija ima određene wellbeing programe, još se na tome stidljivo radi. Zaposleni nisu spremni da podele sa svojim poslodavcima kako se osećaju jer postoje predrasude.

Kako ovaj sindrom tačno utiče na produktivnost?

Stres je lično iskustvo, i važno je da prepoznamo gde pozitivan stres prelazi u negativan.

Sagovornici Telegraf Biznisa napominju prve znake uzbune - da biste na vreme prepoznali da ste na putu do burnout-a, neka vam glavni alarm bude pad produktivnosti, jer upravo to je prvi simptom sagorevanja.

"Produktivnost i sindrom izgaranja su blisko povezani i u negativnoj su korelaciji. Sindrom izgaranja povezujemo sa tipom stresora, vrstom radne sredine i karakteristikom pojedinca koji se izložen stresu (životna dob, tip ličnosti, balans). To je i individualni doživljaj", kaže za Telegraf Biznis dr Tamara Tomović, koja je psihoterapeut i business coach.

Prema njenim rečima, treba da poverujete osobi kada vam kaže da je stalno umorna, iscrpljena, da ne može da se skoncentriše, fokusira, teže obavlja zadatke i ne uživa više u saradnji sa drugima.

"Briga o mentalnom zdravlju treba da bude prioritet svake organizacije", ističe doktorka.

Ukoliko organizacija ne želi da brine o zaposlenima (jer je svako zamenjiv), treba da razume šta gubi time što ne gradi adekvatnu sredinu u kojoj pojedinci mogu najviše doprinose, upozorava ona.

"Pri tome ne treba to banalizovati na sobe za odmor i aparate za kokice, zdrava radna sredina je mnogo više od toga. Obaveza svakog pojedinca je da ojačava sebe da bi na najadekvatniji način odgovorio na pritiske iz spoljašnje sredine", objašnjava naša sagovornica.

Inače, istraživanja kompanije MercerMarsh sprovedena u Evropi pokazala su da jedno od dvoje ljudi iskusi problem sa mentalnim zdravljem, a 80 odsto njih nikada ne zatraži pomoć. Osnovni problem su depresija i anksioznost: više od 44 miliona ljudi ima problem sa depresijom, a 37 miliona ima anksioznost.

Radnici su najosetljiviji kada postoji pritisak na poslu i ne postoje jasno definisani ciljeni te nisu dovoljno prihvaćeni. Posao veoma utiče na naše mentalno zdravlje.

O tome dosta pričamo u podcastu Kako si na poslu, i želimo da se više čuje o ovoj važnoj temi. Zato tokom februara podcast realizujemo u saradnji sa proizvodom "Neurocalm" Zdravlja Leskovac.

NEUROCALM je dodatak ishrani koji doprinosi očuvanju normalnih funkcija moždanih akivnosti sa pozitivnim delovanjem na koncentraciju i pamćenje. Ovakvo delovanje rezultat je kombinacije vitamina, minerala, aminokiselina i antioksidanasa.

(Telegraf Biznis)