Čak i Zum vraća radnike na posao: Šta kaže Zakon o radu u Srbiji - možete li da se ne vratite u ofis?

Svedočimo raznim promenama i trendovima na tržištu rada, a takođe i učestvujemo u nekim od njih, zavisno od sektora i pozicije na kojoj se nalazimo.

Međutim, jedan specifičan način rada uneo je najveće promene - kako radnicima, tako i šefovima - a to je rad na daljinu, odnosno remote work.

Teme za vas

Na svetskom planu - "borba" se nastavlja. Zaposleni u velikom broju žele da nastave rad iz svog doma/kafića/sa plaže, dok bi poslodavci da ih vrate nazad u kancelariju.

Ko je u pravu? Teško je dati odgovor na ovo pitanje, jer svako ima svoje argumente, a dosta toga zavisi i od same osobe.

Ima onih koji su zaista produktivniji kada su fleksibilni i bez dodatnog pritiska, dok se neki baš tada previše opuste i ne rade kako treba. Radu od kuće posebno se protive direktori banaka, poput Džejmija Dajmona iz Džej-Pi Morgan Čejsa.

Za zaposlene u najvećem američkom zajmodavcu i njegovim rivalima sa Volstrita, kao što je Goldman Saks, petodnevne radne nedelje provedene u kancelariji - vratile su se zauvek.

Velike tehnološke firme, takođe, bave se ovim problemom. Među njima su Gugl, Meta, Lift, koji zahtevaju da osoblje do kraja leta najmanje tri dana u nedelji bude u kancelariji.

Prema istraživanju Univerziteta Stenford, u julu je samo 12 odsto zaposlenih u SAD radilo na daljinu, dok je 29 odsto radnika imalo neku vrstu hibridnog režima rada. Među kompanijama koje žele da vrate radnike nazad u ofis, jesu i Amazon, odnosno Dizni.

Paradoks u Zumu

Još zanimljivije, kalifornijska tehnološka kompanija Zum (Zoom), koja je tokom pandemije "preživela" upravo zahvaljujući radu na daljinu, sada traži od svojih radnika da se vrate u kancelarije.

U saopštenju ove firme navodi se da je "strukturisani hibridni pristup" najefikasniji način rada i da ljudi koji žive do 80 kilometara od radnog mesta treba da najmanje dva puta nedeljno rade iz kancelarije, prenosi BBC.

Foto: Shutterstock

Zum je saopštio da će nova pravila biti uvedena u avgustu i septembru, u vremenskom okviru koji se razlikuje od zemlje do zemlje. Ovo je, inače, velika promena u odnosu na septembar 2022. godine, kada je prema listu WSJ - samo jedan odsto radnika Zuma redovno bio u kancelariji, dok je čak 75 odsto njih radilo na daljinu; ostatak je imao neku vrstu hibridnog režima.

Krajem januara, Zum je zapošljavao oko 8.400 ljudi, od kojih više od polovine u SAD, ali se trenutno nalazi pod pritiskom konkurenata kao što je Majkrosoft i prinuđen je na otpuštanja i finansijske rezove. Dodaje se da je rast kompanije usporen, i da njene akcije trenunto vrede 68 dolara po komadu - znatno manje nego u oktobru 2020. godine, kada se njima trgovalo za 500 dolara po akciji.

Podaci iz sveta

Sveži podaci iz globalnog istraživanja pokazuju koliko je ovaj konsenzus porušen.

Širom sveta, planovi poslodavaca za rad na daljinu nisu u skladu sa onim što zaposleni žele, sugeriše se u istraživanju Wfh Research-a, grupe koja uključuje Stenford univerzitet i nemački Ifo institut, koji prati raspoloženje radnika sa punim radnim vremenom i sa najmanje srednjom stručnom spremom, u 34 zemlje.

Šefovi se plaše da rad na daljinu narušava produktivnost, što je zabrinutost dodatno pojačana nedavnim istraživanjem. Studija o radnicima zaduženim za unošenje podataka, u Indiji, pokazala je da su oni koji rade od kuće 18% manje produktivni od kolega koji često posećuju kancelariju.

Druga studija otkriva da su zaposleni u velikoj azijskoj IT firmi 19% manje produktivni kod kuće nego u kancelariji.

Foto: Shutterstock

Kako je u Srbiji?

Prema Zakonu o radu Republike Srbije, rad od kuće je regulisan kao vrsta ugovora o radu i kao povremeno obavljanje poslova od kuće, uz saglasnost obe strane. Dakle, moguć je, legalan je, ali je potrebno da ga vaš poslodavac odobri - ukoliko ste vi ona strana koja insistira na radu na daljinu.

"Zbog specifičnosti obavljanja poslova van prostorija poslodavca, precizirana je sadržina ugovora o radu za obavljanje poslova van prostorija poslodavca", podsećaju iz resornog ministarstva, dodajući da pored obaveznih elemenata propisanih Zakonom o radu, ugovor o radu za obavljanje poslova van prostorija poslodavca sadrži i sledeće:

• trajanje radnog vremena prema normativima rada;
• način nadzora nad radom i kvalitetom obavljanja poslova zaposlenog;
• sredstva za rad za obavljanje poslova koje je poslodavac dužan da nabavi, instalira i održava;
• korišćenje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu troškova za njihovu upotrebu, naknadu drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja.

U praksi, sve navedeno se, možda, i ne realizuje uvek, ali i sami zaposleni pristaju na određene kompromise ako im odgovara fleksibilnost koju rad na daljinu donosi. To znači da mogu da obavljaju poslovne zadatke iz svog doma, obližnjeg kafića ili čak sa neke udaljene, egzotične destinacije, a da u firmu mogu da "svrate" po potrebi.

Istovremeno, sve češće viđamo da u Srbiji ljudi rade na daljinu. Viđamo ih u kafićima sa opremom, laptopovima, zatim na plažama kada odemo na odmor, ili jednostavno čujemo da se posle perioda korone - više nisu ni vraćali na posao.

Takođe, neki poslodavci nam kažu da su i oni uvideli prednosti rada na daljinu, posebno u malim kolektivima, jer ne moraju više da plaćaju zakup i račune za poslovni prostor, a lako se organizuju i sastanu sa saradnicima/kolegama.

Pored fleksibilnosti u radu, ono što se najčešće navodi kao prednost rada na daljinu jeste činjenica da se ne gubi vreme u prevozu, vožnji, traženju parkinga, itd.

(Telegraf Biznis)