"Šta će ti to, nikada nećeš naći posao": Jovana je hemičarka, ima mirisan hobi koji "preti" da postane posao

Od Kosova i Metohije do Kragujevca i Prirodno-matematičkog fakulteta putanja je kojom je hemičarka Jovana Kulizić sticala znanja. Danas, obrazujući se i dalje, kao studentkinja doktorskih studija pokazuje da se "nepopularno znanje" može iskoristiti na drugačiji način. Saznanja iz laboratorije pretočila je u konkretan proizvod, pa njeni sapuni i šamponi stižu do sve većeg broja ljudi, piše Glas Šumadije.

Na Fakultetu tehničkih nauka, na smeru za tehnologiju, njeno hemijsko znanje sazreva, a fokus joj je na primenjenoj hemiji. Kaže da se za ovaj poziv odlučila iz ljubavi koju gaji prema ovoj nauci još od osnovne škole, eksperimenti su je oduvek privlačili, pa su prvi sapuni nastali tokom druge godine osnovnih studija.

Teme za vas

- Vukla me je ta sinteza kako da spojimo određene komponente i dobijemo proizvod. Međutim, taj sapun, iz ove perspektive, nije bio dovoljno dobrog kvaliteta. To me je kasnije teralo da istražujem, u četvrtoj godini smo se ponovo susreli sa tim, dobijeni sapun je bio bolji od prethodnog, ali još uvek to nije bilo dovoljno lepo i primamljivo. Iz tog razloga je i nastalo sve ovo, htela sam da spojim nešto kreativno i korisno. Trenutno na doktorskim studijama istražujem terpene, supstance koje daju mirisne komponente - kaže Jovana Kulizić.

"Šta će ti hemija, nikada nećeš naći posao"

Često se tokom studija susretala sa komentarima "šta će ti hemija", "nećeš naći nikada posao", pa ju je to motivisalo da nešto uradi.

- Znanje koje sam stekla na Prirodno-matematičkom fakultetu bilo je odskočna daska da započnem sve ovo. Taj fakultet donosi toliko toga, mladi ne treba da se plaše studiranja prirodnih nauka zato što ovo može lepo da se prenese i razume. Sva teorija potkovana je eksperimentalnim delom. Ideja se rodila upravo da bih dokazala da to nije suvoparno, da se može primeniti i da nije samo formula na papiru - ističe Jovana.

Porodica joj je podrška od samog početka, sve je počelo kao hobi, i kako kaže, "još uvek je to, ne mogu ga nazvati poslomˮ. Rodila se ideja da nekome pokloni unikatni poklon, a onda su pristizale ponude da pravi svadbene ikebane, bila je dve godine i deo Sajma turizma u Beogradu.

Receptura sa fakulteta, kalupi iz inostranstva

Sapune pravi na osnovu recepture sa fakulteta, nakon klasične pripreme sledi izlivanje u kalupe:

- Uz pripremu sapuna podrazumeva se dodavanje određenih komponenti kao što su etarska ulja, parfemisana ulja, u zavisnosti od primene, jer sve supstance sadrže određena svojstva i moraju da se kombinuju u određenom odnosu - kaže mlada hemičarka za Glas Šumadije.

Napominje još da je na samom početku, pre proizvodnje prvih sapuna prethodila duga priprema i nabavka kalupa iz inostranstva.

- Kalupi su takvi da kada izvadite sapun morate dodatno da ga obrađujete, onda ide odabir kutije. Postoji mogućnost da se sapun ošteti prilikom spajanja, pa se onda ne može iskoristiti u aranžmanu, ali mi to iskoristimo na drugi način. Imaju dobru moć pranja, pa ga iseckamo i ubacimo u veš mašinu. Namena ovih sapuna je ostala ista, samo su ovi upakovani lepše, primamljivije, često ih ljudi umesto cveća kupuju za rođendane ili neka slavlja. Bili smo deo mnogih lepih trenutaka - navodi.

Jovana u svojoj ponudi ima pojedinačne sapune za različite namene, cvetne aranžmane, sapune za decu u različitim oblicima, providne sapune sa igračkama, sapune za čišćenje četkica koji su fiksirani za podlogu pa omogućavaju praktičniju upotrebu, sapune protiv fleka.

Hobi na malo duže staze

Budući da ju je oduvek zanimala prirodna kozmetika bez sulfata i parabena, Jovana je od skoro počela i sa pravljenjem prirodnog šampona za kosu koji je na bazi aloe vere i ulja narandže koji štite teme od isušivanja i dodatno jačaju kosu.

Trenutno radi istraživanja kako bi napravila kremu koja bi bila univerzalna i namenjena za poboljšanje stanja kože.

- Ovo je hobi na malo duže staze, ali se nadam da će se sve ovo proširiti i da ću jednoga dana moći da kažem da su se diplome i znanje koje sam stekla pretočile u sve to. Ne moramo da čekamo da dobijemo državni posao, da radimo kod nekoga i budemo nezadovoljni, svako treba da izabere svoj put i da se bori za ono što njega ispunjava. Život je suviše kratak da bismo ga trošili na neki posao koji ne volimo - podcrtava hemičarka Jovana Kulizić.

(Telegraf.rs)