Maja otvorila atelje a ono što u njemu radi od bakra i kamena je prelepo: Rukotvorine mlade Novosađanke

U okviru projekta "Poboljšanje zapošljivosti Romkinja u Srbiji” Maja Konfi Horvat otvorila je atelje u Novom Sadu u kojem pravi veoma interesantan i neobičan nakit. Ovaj atelje koji je napravljen u arhaičnom stilu, odaje utisak najboljih umetničkih ateljea.

Marija kaže da je prvobitno pravila nakit za sebe, a kasnije je, na nagovor svojih kolega i prijatelja, počela da ga pravi i za šire tržište.

Teme za vas

- Prve reakcije su bile veoma dobre, pogotovo kad prošetam gradom sa nečim što sam ja napravila. Ljudi su me zaustavljali i pitali me odakle mi taj nakit. Stoga sam procenila da mi to može biti hobi jer sam tada već imala zaposlenje. Međutim, nakon nekog vremena ovaj hobi je prerastao u moje glavno zanimanje.

Ona kaže da isključivo koristi prirodne materijale sa ovih prostora, uglavom bakar i kamen. Kamenje često nalazi u prirodi, a bakar kupuje.

Marija napominje da proces izrade ovih umetničkim modnih komada ponekad traje i više dana.

- U većini slučajeva materijal stoji dok ga ja ne osetim, pogotovo kamenje koje svojim oblikom diktira kako će nakit da izgleda. Radim u kontinuitetu svaki dan, 8-10 sati, tako da svaki dan nešto novo izađe iz ateljea. Međutim, ponekad jedan komad radim i više dana. To zavisi od mnogo faktora, a najviše od moje inspiracije.

Ova taletovana umetnica kaže da od nakita pravi gotovo sve, a da najviše voli crne ogrlice i arhanične narukvice i minđuše.

- Nema pravila, zaista pravim sve, od ogrlica, narukvica, prstenja, minđuša do narukvica za nadlakticu, dijadema, prstenja sa ukrasima za nokat. Nekako najviše volim dugačke crne ogrlice i narukvice koje umeju da budu veoma neobične, u više boja, sa veoma instačanim dezenom - priča ona. 

Kako Marija napominje, cene njenog nakita su vrlo niske i pristupačne za sve. Nije joj na prvom mestu zarada, već da se njen nakit nosi i da ga što veći broj ljudi vidi.

- Cene su izuzetno niske. Za neke komade nakita podižem cene zbog matematičke računice, kako bih pokrila osnovne troškove. Cena jednog prstena koji prodam u Srbiji je 4-5 evra, a taj isti prsten u Minhenu košta i preko 25 evra. Uverila sam se u to kada sam bila tamo na jednom sajmu mode pre nekoliko meseci. Tada sam uspela da se dogovorim sa kolegama iz nekoliko zemalja Evropske unije. Ostavirli smo saradnju i sada šaljem nakit i u druge zemlje. Tamo su cene mog nakita takođe prihvatljive i niže od tržišnih. Meni je pre svega važno da se moj nakit nosi, a zarada pada u drugi plan. Međutim, ja se ne žalim.

Na kraju našeg razgovora Maja Konfi Horvat napomenula je i pomoć koju je dobila zahvaljujući programu podrške pri zapošljavanju mladih Romkinja.

Kaže da su joj ta sredstva dosta pomogla kako bi zakupila lokal u Novom Sadu i kako bi nabavila nove matrijale i alate iz inostrantsva.

- Taj novac mi je bio veoma značajan. To mi je bio inicijalni pokretač, pošto nisam imala svoje ušteđevine, da zakupim lokal i uložim u alat i nove materijale. Uopšte, to je bio razlog zbog kojeg sam se odlučila da mi ovo bude posao, a ne samo hobi.

Foto: Ministarstvo informisanja i telekomunikacija

(Telegraf.rs / A. Nedeljković)