Zanatlija nikad manje: Majstori odlaze a mladi se sve manje školuju

Nekada je bilo bitno imati "zanat u rukama". Mladi su provodili godine učeći ga i spremajući se za to konačno zvanje majstora. Sada nam nedostaju majstori svih struka - električari, vodoinstalateri, bravari, moleri, keramičari, metalci a nemamo dovoljno ni vozača, kuvara, mesara, pekara.

Mladi ljudi nerado odlaze na zanate, a oni koji su ga kroz praksu dobro "ispekli", odlaze u zemlje Evropske unije gde je majstora još manje. Dualno obrazovanje samo delimično rešava ovaj problem

Teme za vas

- Svaki zanat je isplativ, kao što znaju i stariji da su nekada zanatlije bili najbogatiji ljudi, pa se polako to vreme vraća. Evo preporuka za mlađe da treba da rade i treba da se opredele da uče neki zanat - poručuje Bratislav Rančić, keramičar iz Pirota, prenosi RTS.

- Nigde, nema ih, neće da rade, ne žele. Mislim da im je naporno da se bave tim poslom i da ih nisu naučili ni roditelji, a možda ni mi da mogu da zarade dobar novac radeći ta zanimanja za koja se školuju. Rade neke lakše poslove, kladionice, kafići - ističe Tamara Ivanović, pedagog u Školi za nove tehnologije – Politehnika.

Postoje i zanati koje mogu da da obavljaju i lica sa zdravstvenim teškoćama i smetnjama u razvoju, kao što su pekari, cvećari, vrtlari, pomoćni kuvari, knjigovesci. Njih školuje srednja zanatska škola u Beogradu, a zapošljavaju društveno odgovorne firme.

Nedostaju i majstori opšte prakse. To su nekada bili domari ili haus majstori, kako su se nekada zvali popularnim germanizmom.  Ovi majstori su obavljali sitne popravke u kući kad nam se na primer pokvare šarke na vratima ili plakarima, rasuše stolice koje bi trebalo zagitovati, promeniti gumicu na česmi koja kaplje ili izbušimo rupu za sliku.

Mnoge prodavnice poslednjih godina isporučuju nameštaj u delovima, pa ko nema vešte ruke i dobar alat, ima veliki problem dok pronađe nekog ko će mu sklopiti nameštaj.

(Telegraf Biznis)