Lidija Tomić je "inženjerka godine": Najmlađi je doktorant, prva inženjerka u Srbiji, a ekspert je za dronove

Ekipa Telegraf Biznisa danas je ispatila događaj u Privrednoj komori Srbije gde je proglašena Inženjerka godine 2024. Upravo tamo, imali smo priliku da popričamo sa Lidijom Tomić, koja je osvojila ovu nagradu. Lidija je doktorirala početkom ove godine sa prosečnom ocenom 10 na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, kao najmlađi doktorant pri Katedri za vazduhoplovna prevozna sredstva, a odbranila je prvi doktorat u srpskoj vazduhoplovnoj industriji i nauci na temu bespilotnih vazduhoplova i time je postala prva inženjerka u Srbiji koja je, koristeći naučnu metodologiju, istražila temu dronova kao pretnje po bezbedno odvijanje civilnog vazdušnog saobraćaja.

Mlada Lidija nam je na početku razgovora otkrila da li je očekivala ovu nagradu, kao i šta ona tačno predstavlja za nju.

Teme za vas

- Zaista nisam očekivala zato što smo od prvog dana razmišljali da smo svih deset zapravo Inženjerke godine na jednom veoma specifičnom i bitnom zadatku, a to je da kroz naše primere približimo mladim devojkama naše pozive i kako je izgledao naš dosadašnji put. Definitivno hvala na priznanju, ali moje inženjerke, ostalih devet devojaka smo zapravo Inženjerke godine u Srbiji za 2024. godinu - rekla je skromno Lidija.

Sasvim je sigirno i jasno da put do ovakvog uspeha nije lak, a Lidija nam je otkrila i kakvi su bili njeni koraci:

-  Ja sada mogu da kažem da je moj put bio zaista interesantan, ali bilo je tu i ne tako lepih stvari koje su sastavni deo svakog uspeha, ipak ja sam danas ponosna da sam naučia da uživam na tom putu. Put ka uspehu zna da bude težak, ali je najbitnije prepustiti se i uživati na tom putu, a ja kao primer inženjerke koja je zaista veliki entuzijasta za ovu struku i zaljubljenik u vazduhoplovstvo, meni je u jednom trenutku to preraslo ne u bilo kakvu obavezu ili izazov, već u uživanje u tom pozivu.

Vazduhoplovstvo nije uobičajno ženski poziv, te nas je zanimalo kako je Lidija odlučila da je upravo to njen put.

- Moja fasciniranost prema vazduhoplovstvu datira još od detinjstva, međutim, u tom periodu za mene vazduhoplovstvo su bili poziv pilota i divnih stjuardesa. Međutim, uz podršku porodice raspitali smo se koje su to opcije za nastavak školovanja u vazduhoplovstvu i došli smo do informacija u Vazduhoplovnoj akademiiji. Takođe, uz podršku porodice donela sam odluku da se sa 14 godina preselim u Beograd i da pokušam da se ostvarim u vazduhoplovnoj struci - istakla je ona.

"Što Vam je i uspelo..."

- Da, jeste uspelo, ali ljubav prema vazduhoplovstvu zaista sam stekla tokom srednje škole, a nakon što sam imala priliku da se upoznam sa različitim pozovima vazduhoplovne struke i na svim pozivima koji su mene privukli, zapravo su bili inžinjeri saobraćaja što je mene kroz moj put usmeravalo ka tome gde sam danas - dodala je ona.

Nosilac titule "Inženjerka godine" ima i težak zadatak, a to je poruka koju će poslati mladim inženjerkama, devojkama i devojčicama koje žele da krenu njenim stopama. Lidija je otkrila kako to planira da uradi.

- U obraćanju nakon proglašenja istakla sam da kada bih birala reč kojom bih morala da objasnim ovu inicijativu, da li bi to bila 'posebna inicijativa' ili jedna veoma 'značajna inicijativa', i odlučila sam se za reč značajna. Mi zaista kroz ovu inicijativu šaljemo jednu veoma bitnu poruku za naše buduće generacije, ohrabrujemo devojke da se opredele za inžinjerstvo za koje i dalje u našoj zemlji postoje predrasude da je to muški poziv. Veoma me raduje da kroz neke aktivnosti koje su organizatori već pripremili imamo zajedno sa ostalim inženjerkama priliku da podelim svoj put do sada, i da inspirišemo mlade devojke da se i one pridruže. Ja bih dodala da koliko je sve ovo bitno za devojke u srednim školama, toliko je bitno i za mlađe generacije, jer ja sam primer da je neko već tokom Osnovne škole imao priliku da se informiše za nešto što ga privlači, i da postoji mogućnost još od srednjoškolskog nivoa usavršavanja osnovnog obrazovanja - istakla je ona.

Lidija nam je za kraj otkrila da li se nekada našla u situacji kada joj ne neko rekao da nešto ne može da uradi, a ona je potom dokazala sasvim suprotno.

- Da bilo je takvih situacija definitivno, počev od mog prvog dodira sa industrijom, a to je bila pozicija u okviru nacionalne avio-kompanije koja je podrazumevala rad noću i rad u stresnom okruženju, jer je priroda posla prosto takva da se sve radi na operativnom nivou 24 sata. Ja sam tada slušala komentare i od porodice i od bliskih ljudi 'da li je to ženski posao ili ne?'. Veoma mi je drago da sam ja toliko uživala u tom pozivu, čak i u noćnim smenama, jer sam izabrala struku koju volim i za mene nije bilo prepreke zaista - istaka je Lidija.

(Telegraf Biznis)