Kako još više da zaradite od svoje muzike, šta je pablišing i naplata autorskih prava u muzičkoj industriji

U svetu digitalizacije gde postoji mogućnost apsolutne kontrole i analize svega što se nalazi u virtuelnom prostoru, autori muzičkog sadržaja sasvim sigurno voleli bi da imaju informacije o tome gde se njihova muzika sluša u kontekstu teritorija, koja publika njihovu muziku sluša, odnosno koji im je uzrast, intelektualna, etnička ili polna struktura, u kom obimu (broj strimova), kao i koliko po tim osnovima prihoda ostvaruju. Dobra vest je da za većinu autora ta mogućnost postoji, kroz nešto što se zove publishing. Šta je zapravo publishing u muzičkoj industriji i kako može autorima da donese još novca?

Ako je verovati Chat GPT-ju (a svi znamo da nekada ume da izbrljavi), pojam „publishing“ prvi put se pojavio u engleskom jeziku u 14. veku. Koren nosi u reči „publish“ odnosno od latinskog izraza „publicare“, što znači „objaviti“. Budući da u svom osnovnom značenju predstavlja izdavaštvo, kada se pomene ova reč, u većini slučajeva svi pomisle na proces izdavanja knjiga ili novina, što i ne čudi jer se baš u ovim kontekstima prvobitno koristio.

Iako „publishing“ jeste primaran ili bolje rečeno najšire rasprostranjen pojam u knjiškoj industriji, postoje još neke vrste publishinga. Jedna od njih je baš ona u muzičkoj industriji. Kada je u pitanju muzička industrija, publishing se odnosi na upravljanje autorskim pravima u okviru muzičkih dela, odnosno naplatu novčane naknade za urađeno muzičko delo kao i njegovo dalje korišćenje.

Teme za vas

Foto: Telegraf

Kako bi se ova tema najbolje razumela, bitno je razjasniti odmah na početku da autori i pevači nisu isto, kao i bliže objasniti ko su zapravo autori i šta je muzički pablišing, a objašnjenje smo potražili od  EMDC Network, pablišerske kuće koja se, uz Connect Network, Tioli Records i još nekih pablišerskih kompanija iz regiona najozbiljnije bavi u se ovim aspektom muzičke industrije:

- Autor je neko ko je napisao tekst pesme, njenu muziku (kompoziciju) i aranžman, dok je muzički interpretator (ukoliko nije stavke navedene iznad radio sam) izvođač, odnosno pevač, instrumentalista, šef orkestra. Interpretator koji je ujedno i autor naziva se kantautor što je složenica od kantare - pevati i autor), kaži oni, i dodaju:

- Autor nekih ili svih elemenata muzičkog dela ima autorsko pravo na to delo (ili odnosni deo). Ukoliko imamo više lica koji su autori dela (npr. jedan je autor teksta, drugi muzike i treći aranžmana), radi se o koautorima, i svako od njih raspolaže procentualnim udelima u zavisnosti od uloge na delu i od kolektivne organizacije gde je to delo prijavio.

Foto: Telegraf.rs

U kontekstu muzičke industrije i autorskih prava, bitno je razlikovati dve kategorije prava: moralno i imovinsko (takođe poznato kao „ekonomsko“ pravo). Iako je imovinsko (ekonomsko) pravo ono pravo koje je „najpopularnije“, jer se tiče zarade od eksploatacije muzičkog dela, moralno pravo je više apstraktno i zahteva više razumevanja. Imovinsko pravo ostvaruje se na kolektivan i na individualan način.

To znači da autorska prava koja se ostvaruju na kolektivan način monetizuju kolektivne organizacije koje zastupaju autore, a individualnim pravima autora se bave „publisheri“. Neke od najpoznatijih u svetu su GEMA, PRS, SWISSA, ASCAP, BMI i SESAC, a u Srbiji SOKOJ.

One naplaćuju naknade za emitovanje muzičkog sadržaja, od radijskih stanica, klubova gde se emituje ali i izvodi muzika uživo, televizija na kojima se emituje muzički sadržaj a potom taj novac isplaćuju autorima. Da bi ostvarili ovaj tip prava i zaradili novac od navedenih stavki, autori moraju da sebe i svoje muzičke kataloge prijave u kolektivne organizacije.

Moralno pravo je povereno isključivo autoru, odnosno onome ko je napisao tekst pesme, njenu muziku (kompoziciju) i aranžman. Autor ga ostvaruje na individualan način i sam odlučuje da li će time lično da se bavi ili će da ovlasti stručnjaka, odnosno publishera da se bavi ostvarivanjem prava u njegovo ime. Ovo pravo ostvaruje se automatski, bez obzira na to da li je autor prijavljen u neku kolektivnu organizaciju ili ne.

Iako kolektivne organizacije imaju mnogo benefita po izvođače, često se desi da ne uspeju da sakupe baš svu naknadu koja pripada autoru i čije emitovanje treba da bude monetizovano, a razlog tome je uglavnom posredna saradnja sa striming plaftormama. Nerazvijene kolektivne organizacije nemaju sposobnost za prikupljanje digitalnih tantijema iz celog sveta i sa različitih platformi (naknade, odnosno zarade), odnosno ne mogu da ubiraju naknadu za digitalno javno saopštavanje (kačenje na internet). Tada nastupaju publisheri.

Publisheri su pravna lica koja se u muzičkoj industriji bave upravo ovim aspektom poslovanja. To su zapravo pravna lica ovlašćena i zadužena za tržišno ili komercijalno raspolaganje autorskim delom i prikupljanjem naknada za autore po osnovu prava koja se ne ostvaruju na kolektivan način, već isključivo individualno, zaključuju svoje objašnjenje iz EMDC-a.

Foto: Telegraf.rs

Jedno od važnih moralnih prava autora je „pravo na zaštitu integriteta dela”. Svaka obrada, izmena autorskog dela zahteva isključivu i izričitu dozvolu autora. Ovo pravo se, ostvaruje individualno, neposredno ili preko publishera. Konkretno, kada neko treće lice „okači“ na internet obradu nečijeg muzičkog dela za koje nema dozvolu autora, odnosno kada sinhronizuje postojeću pesmu sa slikom za koju nema dozvolu, tada reaguju publisheri, budući da se sve to tiče moralnog autorskog prava na zaštitu integriteta dela, koja se ostvaruje individualno, a ne preko kolektivnih organizacija.

Zbog činjenice da su publisheri stručni pružaoci usluga, oni često imaju neposredne ugovore sa digitalnim platformama, kao i potrebnu opremu i znanje, tako da, u odnosu na kolektivne organizacije, mogu delotvornije da obezbede naplatu digitalnih tantijema svojim autorima.

Stoga bi jedna od najisplativijih stvari i najpovoljnijih situacija za autore bila ona u kojoj bi se upravo publisheri udružili sa kolektivnim organizacijama u cilju zajedničkog ostvarivanja većih prihoda za autore, budući da je smisao postojanja jednih i drugih zastupanje autorskih kataloga i ostvarivanje prihoda od istih.

(Telegraf Biznis)