Stari zanat zlata vredi: Obućar iz Novog Sada posle 30 godina dobio šegrta

U Novom Sadu i Petrovaradinu ostalo je tek petnaestak obućara, a njihov zanat, koji polako nestaje, decenijama čuva majstor Albert Demirovski. Ipak, nedavno je u njegovu radionicu, ispunjenu mirisom kože i lepka, ušao mladić sa željom da uči, donevši nadu da za popravku kvalitetnih cipela neće morati da se ide u drugi grad i da ova veština neće biti zaboravljena.

Nekada su ispred obućarskih radnji bili redovi, a danas je slika potpuno drugačija. U autentičnoj atmosferi svoje radionice u Petrovaradinu, okružen alatima, kalupima i cipelama koje čekaju novi život, Albert Demirovski svedoči o vremenima koja su se promenila.

Teme za vas

"Na celom području Novog Sada i Petrovaradina ima nas možda petnaest do dvadeset koji aktivno radimo", objašnjava majstor Albert, koji se ovim poslom bavi već tri decenije.

Iako je tržište preplavljeno jeftinom obućom masovne proizvodnje, u njegovu radnju i dalje dolaze mušterije koje cene kvalitet. Najčešće se popravljaju sandale i cipele, a Albert ističe da se ulaganje u popravku kvalitetne kožne obuće uvek isplati. Njegov rad, međutim, prevazilazi obične popravke. Mnogi mu se obraćaju za pomoć zbog problema sa ravnim stopalima ili neudobnom obućom, jer dobar majstor, kako kaže, mora poznavati i anatomiju stopala.

Svetla budućnost: Mladić zakucao na vrata radionice

Najveći izazov za opstanak starih zanata nije nedostatak posla, već nedostatak ljudi koji bi nasledili veštinu. Mašine se, prema rečima majstora Alberta, mogu kupiti, ali znanje i osećaj za rad se prenose godinama. Zato je događaj od pre nekoliko nedelja uneo poseban optimizam u njegovu radionicu.

"Dogodilo se nešto što nije za mojih 30 godina rada. Došao je jedan mladić da pita da li može da uči zanat", sa osmehom priča Demirovski, dodajući da sa obukom planiraju da počnu u septembru.

Ovaj redak primer interesovanja za zanat dolazi u vreme kada i država pokušava da sačuva tradicionalne veštine. Kroz Program podrške razvoju starih i umetničkih zanata, Ministarstvo privrede dodeljuje bespovratna sredstva za nabavku opreme i očuvanje znanja, prepoznajući njihov kulturni i ekonomski značaj. Slične inicijative postoje i na pokrajinskom nivou u Vojvodini.

Dok se alati u radionici majstora Alberta budu pripremali za novog učenika, ostaje nada da vrednost ručnog rada, strpljenja i znanja prenetog sa kolena na koleno neće ostati samo sećanje, već postati temelj za buduće generacije majstora.

(Telegraf Biznis/RTV)