Radnik nestane, a firma i dalje plaća doprinose: Zašto odjava u Srbiji može da traje nedeljama?

Radnik nestane sa posla, a firma mesecima može da plaća poreze i doprinose za njega: ovakav problem postoji u Srbiji zbog komplikovane procedure odjave zaposlenog.

Čak i kada poslodavac zna da se radnik više neće vratiti i da već radi kod drugog poslodavca, ne može jednostavno da ga odjavi. Stručnjaci upozoravaju da se ova pravna praznina mora rešiti, ali i da bi uvođenje hitnog otkaza moglo da dovede do zloupotreba prenosi Kamatica.

Teme za vas

Kako za magazin Biznis i finansije objašnjava advokatica Dušica Jež Bojović, procedura počinje kada zaposleni najmanje tri dana ne dolazi na posao, a ne dostavi obaveštenje ili potvrdu o bolovanju. Poslodavac tada mora da mu pošalje pisano upozorenje pred otkaz na kućnu adresu. Ako radnik ne primi pošiljku, ona se vraća poslodavcu, koji upozorenje potom mora da objavi na oglasnoj tabli. Tek nakon osam dana smatra se da je upozorenje uručeno, a zaposleni dobija još najmanje osam dana da se izjasni.

Nakon toga sledi rešenje o otkazu, koje ponovo mora da bude poslato na kućnu adresu. Ako ni ono ne bude uručeno, ponovo se objavljuje na oglasnoj tabli i čeka se još osam dana. Tek tada postoji osnov za odjavu zaposlenog iz sistema Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO).

Međutim, tu nastaje novi problem. Elektronski sistem omogućava odjavu unazad za najviše tri dana, dok je cela procedura mogla da traje nedeljama. Poslodavac zato mora da se obrati Fondu PIO radi ručne odjave.

Jež Bojović navodi da pojedine filijale PIO fonda u takvim slučajevima čak šalju dopis radniku koji se već nedeljama ne pojavljuje na poslu i traže da se izjasni da li pristaje da bude odjavljen. Ne rade sve filijale na ovaj način, ali advokatica kaže da se lično susretala sa takvim slučajevima.

Problem je još veći kada je radnik već zaposlen kod drugog poslodavca. Prema njenom primeru, zaposleni je samo dva dana nakon napuštanja jedne firme zasnovao radni odnos u drugoj. Iako je u sistemu bilo vidljivo da je prijavljen kod novog poslodavca, prethodna firma i dalje nije mogla automatski da ga odjavi.

Mario Reljanović, predsednik Centra za dostojanstven rad, potvrđuje da problem postoji u praksi. Navodi da su pojedini poslodavci razmatrali tužbe za naknadu štete, ali je teško dokazati koliku je štetu radnik napravio time što se nije pojavio na poslu.

Kao moguće rešenje nameće se brži, odnosno vanredni otkaz. Međutim, Reljanović upozorava na rizik od zloupotrebe. Kao primer navodi Hrvatsku, gde je veliki broj takvih slučajeva završavao pred sudovima, uključujući situacije u kojima su poslodavci vanredni otkaz koristili protiv nepodobnih zaposlenih, sindikalnih predstavnika i članova radničkih saveta.

Zato stručnjaci okupljeni oko Centra za dostojanstven rad nisu predložili uvođenje takvog instituta u Srbiji. Umesto toga, Reljanović predlaže uvođenje posebnog prekršaja za zaposlenog koji samovoljno napusti posao bez zakonitog okončanja radnog odnosa, kao i mogućnost „uslovne odjave“ iz CROSO sistema. Na taj način poslodavac bi mogao da prestane da plaća obaveze za radnika koji faktički više ne radi kod njega, dok bi se formalna procedura nastavila do kraja.

(Telegraf Biznis)