Milutin Folić: Arhitektura posle korone

Foto: Marko Todorović

Urbanizam, javni prostori, javni objekti, poslovni i administrativni objekti i stambena arhitektura evoluiraće pod pritiskom novih izazova.

Urbanizam je osnov pravilnog i zdravog razvoja grada.  Od njega sve počinje. Zaustavljanje divlje gradnje je esencija preventive razvoja zaraza i podizanja životnog standarda.

Beograd je devastiran višedecenijskom divljom gradnjom koja je dovela do toga da danas imamo čitava naselja bez osnovnih uslova za život kao što je  kanalizacija koja se izliva u otvorene kanale, nekontrolisano zauzeće javnih površina nije ostavilo prostora za trotoare, a odstojanja između objekata značajnih spratnosti su ispod svakog minimuma.

Urbanizam je u ovoj situaciji našao jos jednog saveznika u borbi za pravilan razvoj grada koji ce omogućiti bezbedne distance, veće javne površine poput parkova, velikih čistih trgova, širih trotoara, uvođenje biciklističkih staza kao najbezbednije sredstvo prevoza u doba Korone.

Pravilan razvoj grada pored određivanja poželjne gustine stanovanja podrazumeva i ostavljanje prostora za razvoj javnih službi poput domova zdravlja, obdaništa i škola sa većim dvorištima i pravilno projektovanim pratećim sportskim i drugim sadržajima, što kao rezultat daje komfor u svakodnevnom zivotu i svojevrsnu prevenciju od širenja zaraze.

Planiranje mešovitih naselja gde je stanovanje, poslovanje, trgovina i druge funkcije na pešačko-biciklistickoj distanci sigurno je odlican odgovor na potrebu za manjim korišćenjem javnog prevoza.

Velika opasnost od uticaja ove pandemije na izbor urbanističkog koncepta jeste ta što se javila mnogo veća potreba za privatnim otvorenim prostorim usred nemogucnosti korišćcenja javnih.  Mnogi ljudi su pomislili da bi bilo dobro živeti u kući, koja je po pravilu van grada, što nas vraća na američki concept automobilskog urbanizma od koga se pobeglo zbog prevelike razuđenosti i neodrživosti ovakvih gradova.  Možda unapređeni model otvorenih stambenih blokova niže spratnosti i gustine poput novobeogradskog naselja uz reku u blokovima 70 i 45 može da da odgovor na nove potrebe.

Rešenje ce zahtevati nove ideje i smernice kako da gradovi ostanu gušće naseljeni a da ipak stanovnici imaju komfor korišćenja otvorenih prostora.  Jedan od predloga je da se u planovima projektanti uslove da projektuju zajedničke krovne terase i uređena dvorišta.  Kada su u pitanju stambeni objekti ti zajednički prostori treba da imaju i prateće sadržaje za decu i starije.

Biće potreban veći broj parkinga za bicikle, motore i električna vozila kao alternative javnom prevozu.

Javni objekti kao što su muzeji, pozorišta, stadioni i koncertne dvorane već su pokazali da mogu da se posete i putem interneta, pa je za očekivati da će svi posvetiti posebnu pažnju virtuelnim turama, online prikazivanjima i sl.

Pri projektovanju javnih objekata vodiće se računa da se ostavi više otvorenog prostora, a primenom tehnologije omogućiće se da se ne ostavi potreba da se u celom ciklusu nesto dodirne već će tehnološki sve biti rešeno senzorima, video i glasovnim komandama i sl.  Ventilisanje, hlađenje i grejanje biće u skladu sa novim standardima zaštite od virusa.

Cash ce potpuno zameniti platne kartice i mobilni uređaji kako bi bilo što manje dodirivanja.  Pri poslednjoj poseti MOMA u New Yorku koristio sam mobilni telefon za opis pojedinih umetničkih dela pa je za očekivati da i naši muzeji primene slične aplikacije kako ne bi više bilo uređaja koji se iznajmljuju na licu mesta nakon što su ga drugi koristili.

Pokazalo se da je neophodno da u gradu postoje objekti koji se lako mogu prilagoditi novim potrebama, npr Beogradski sajam.  Kao što su se nekada kao obavezna projektovala skloništa, tako ce ubuduće to biti multifunkcionalni objekti za ovakve i slične situacije.

Poslovni objekti su najviše pogođeni pandemijom virusa. Većina zaposlenih kojima priroda posla to dozvoljava radiće od kuće i time osloboditi prostor u kancelarijama koji onda može da se drugačije organizuje za one koji u njemu ostaju, tako što će dobiti više prostora po korisniku.

Projektom poslovnih zgrada moraće više pažnje da posveti bezbednoj udaljenosti između zaposlenih, mogućnošću beskontaktnog kretanja kroz objekat do kancelarije pri prolasku ulaznih kontrola, korišćenju liftova i toaleta (senzori, glasovne komande, prepoznavanje i sl), izboru ventilacije i grejanja, mogućnošću prirodne ventilacije prostorija kao i odnosu zatvorenih i otvorenih prostora, tako što će interna dvorišta, krovne terase i druge slobodne površine pažljivo urediti kako bi zaposleni u pauzama provodili vreme na otvorenom umesto u kafeterijama i menzama.

Svlačionice i tuševi za one koji su došli biciklom ili pešaka a koje su već prisutne u razvijenijim zemljama biće dobar odgovor i za one koji dolaze javnim prevozom.  U ulaznom delu u administrativne objekte treba obezbediti prostor gde se po potrebi može obaviti zdravstvena kontrola i dezinfekcija.

Stambeni prostor je postao i radno mesto, prostor za igru, sport i sve druge aktivnosti koje smo nekada obavljali u drugim objektima ili na javnim površinama.

Redefinisanje pristupa projektovanju stambenih objekata počinje od urbanističe postavke koja treba da omogući bezbenu udaljenost i veće zelene površine.

Stanovi će opet kao jedan od prioriteta imati mogućnost poprečnog prirodnog provetravanja, veće terase pravilnog oblika na kojima može da se provodi dobar deo dana, wc za goste odvojen od kupatila koje koriste ukućani, mogućnost multifunkcionalnosti prostorija koje po potrebi treba da se pretvore iz dnevnog boravka za odrasle u dečiju igraonicu i slično.  Poželjno će biti da se u svakom stanu predvidi radni deo gde jedan ili više ukućana mogu nesmetano da rade sa prostorom za kompjutere i štampač, a projektom treba predvideti i optičke kablove za internet velikih brzina kako bi ljudi koji rade od kuće mogli da obavljaju online razgovore i šalju velike fajlove.

Projektovaće se odavno zaboravljeni špajizi u kojima može da se u ovakvim slučajevima odloži dovoljna količina namirnica za produžene vikende u izolaciji.

Kao rezultat svega navedenog, za očekivati je uz standarde koji se već koriste u pogledu na primer zaštite od požara ili pristupa za invalide dobijemo i nove zdravstvene standarde.

(Autor je arhitekta Milutin Folić)