Izdavanje stana u gradu ili na planini - šta vam se više isplati? Evo detaljne računice

Planina ili grad? / Foto-montaža: Shutterstock

Ako imate kapital koji želite da uložite u nekretninu, kao jednu od najpametnijih investicija, onda najpre treba dobro sagledati trenutnu situaciju: period tokom kojeg razmišljate o kupovini.

Teme za vas

Sada primećujemo da se ljudi masovno okreću periferiji i kućama van centara gradova, pa sasvim logično, širimo vidike. Možda stan na nekoj od planina u Srbiji, a da to nisu popularni Zlatibor i Kopaonik, više ne mora da vredi manje od stana u gradu, ne računajući Beograd ili Novi Sad.

Ključno pitanje je šta ljudi žele, za čim je potražnja? S ekonomskog aspekta, žele da "prođu" jeftinije, ali da budu zadovoljni, sa sociološkog stanovišta - možda se neće trajno preseliti na selo, ali će ga češće posećivati. Treba imati u vidu da korona kriza nije samo zdravstvena, niti finansijska, već i sociološka.

Ali, hajde da pre konačne odluke, rastumačimo neke faktore.

Stan u gradu, koji je moj trošak?

Tačno je da mnogo ljudi želi da živi u gradu, mnogo je studenata, stručnjaka iz inostranstva koji rade u Srbiji, i svih onih koji zasnivaju porodicu, a nemaju svoj stan.

Međutim, isto tako, uz povoljnije kredite sve više ljudi dolazi do svoje nekretnine, fakulteti promovišu onlajn nastavu, tako da prisustvo studenata nije uvek obavezno, a posao se menja. Po svoj prilici, biće sve manje putovanja i premeštaja u te svrhe.

Osim toga, nije isto izdavati stan u Beogradu i u nekom manjem gradu Srbije. Da suzimo još više, nije isto rentirani stan od 40 m2 na periferiji Beograda, i luksuzan stan u centru, koji ima 100 kvadrata.

Za prvi, u najboljem slučaju možete da dobijete 150 do 200 evra, dok ćete za drugu opciju biti u plusu za oko 1.000 evra mesečno.

Cene, naravno, variraju i zavise od mnogo faktora: da li je u pitanju "krug dvojke", Vračar, deo oko Skadarlije, na kom je spratu stan, ima li centralno grejanje; zatim, cenu diže blizina tržnih centara i poslovnih objekata, šume, reke itd. U tom smislu, može biti 1:0 za stan u gradu, u odnosu na onaj na planini.

Gužva na Zlataru / Foto: Tanjug/Rade Prelić

Osim toga, kada rentirate stan u gradu, podstanari kiriju plaćaju mesečno, a vi nemate nikakve dodatne troškove, mimo onih početnih i ponekih povremenih: na primer, ozbiljnija popravka ili angažman na nivou cele zgrade. Dakle, novac koji ste uložili u stan vam se relativno brzo vrati.

Evo konkretnog primera jedne Beograđanke, naše sagovornice, koja je nasledila stan u manjem gradu Srbije, prodala ga i toj cifri pridodala ušteđevinu, kako bi kupila stan nadomak Hrama Svetog Save, od nepunih 40 m2. Opremila ga je kompletno, uložila 15.000 evra, a izdaje ga za 400 evra mesečno. Gruba računica je da uloženi kapital povrati za tri godine, jer na godišnjem nivou od rentiranja zaradi 4.800 evra.

Pritom, ostaje joj stan, a podstanar redovno plaća račune koji neminovno dolaze. Ako razmišljate o stanu na dan, za koji naravno plaćate porez, imajte u vidu sledeće:u narednom periodu može biti manje turista, šansa da vam neko demolira stan je veća, jer nije osoba "od poverenja", kojoj recimo izdajete stan godinama.

S druge strane, to je više "apartmanska priča", pa biste morali da uložite u kablovsku, peškire, posuđe, internet, ženu koja će redovno da održava i čisti stan, pre ulaska novih klijenata. U tom smislu, 1:0 za stan u gradu koji se izdaje na duže staze, u odnosu na stan u gradu koji se izdaje na dve ili tri noći.

Imajte u vidu da stan u gradu "vodi" samo ako je dobitna kombinacija: lokacija, opremljenost, veličina, logistika. U ostalim situacijama, nismo sigurni ko bi "pobedio".

Foto: Pixabay

Apartman na planini, da li mogu da živim od toga?

Dobra vest je da neke od naših najpopularnijih planina, gde su cene po kvadratu izuzetno visoke, više nisu jedine u fokusu. Popunjeni kapaciteti, jača promocija drugih predela, preterani urbanizam koji kvari ugođaj boravka na planini - primorali su mnoge sugrađane da potraže alternativne opcije.

Ipak, bez obzira na to što su sada tražene i neke druge domaće lokacije, to ne znači da u startu možete da dignete cenu, jer određene planine nemaju status kao, na primer, Kopaonik. Ta planina je "pogodna" za posao cele sezone, a naročito zimi.

Računajte da su ovde ulaganja konstantna: brzi protok ljudi, nabavka i česta zamena posteljine, nameštaja, posuđa, i svega ostalog, zatim, plaćanje računa i majstora po potrebi (električar, vodoinstalater). Ko ima kuću ili veći stan na Kopaoniku, može ga izdati od 30 do 70 evra za noć, što je ljudima daleko isplativije od hotela.

Dakle, gazde stanova su u plusu. Uzmimo da je prosek 50 evra noć, za 10 noćenja - gazda uzima 500 evra, ali to nije "čisto". Za 20 dana izdavanja, uzme 1.000 evra, i ako odbije neke standardne troškove, može mu ostati čisto 350-400, do recimo 800 evra. Ali ćemo, prema tom parametru, ipak, dati prednost stanu u gradu - jer broj noćenja nije fiksni, niti je tokom cele sezone navala.

S druge strane, može biti 1:0 za stan na planini, ako imate nekoliko apartmana koje izdajete, odnosno ako ste kupili po nižoj ceni nego što košta "dobar kvadrat" u Beogradu.

Možemo samo da postavimo retoričko pitanje: Da li će naše planine biti još više krcate u narednim godinama, zbog trenutne situacije i podsticanja domaćeg turizma?

(B.Đ./Telegraf Biznis)