Bela stena je puna napuštenih kuća na prodaju: Ovo su cene, ali i cake boravka na pustom ostrvu

Kada dođete na Belu stenu, skrivenu plažu na ostrvu Forkontumac, udaljenu svega 12 km od Beograda, isprva nemate osećaj da ste se tako malo "pomerili" od gradske buke i vreve.

Sudeći po priči lokalaca, tamo korone nema, muzika i razgovori prestaju posle 20h, a onda kada osvane novi dan - opet je vreme za prevoz putnika sa kopna na ostrvo, za priču, hladno piće i uživanje u miru i izolaciji.

Trenutno na Beloj steni ima svega šest stalnih stanovnika, ali imaju sjajnu plažu.

Ekipa Telegrafa je posetila ovo ušuškano mesto, a posebnu pažnju smo obratili na kuće, i to one trošne, "obavijene" paučinom, u kojima deluje da niko nije boravio decenijama. Posle smo saznali da je to tačno.

Do neke 1976. godine, Bela stena je imala odmarališta velikih domaćih preduzeća, mahom iz Pančeva i Beograda, zatim ambulantu, policiju i mnogo "vikendaša", a onda je sve stalo u trenu. Neke sojenice su toliko stare da, iako se prodaju zajedno sa placem, kupci ih poruše i naprave novu kuću.

Kažu da im se tako više isplati, a i svako želi da napravi kuću po svom ukusu. Jedan bračni par iz Nemačke sagradio je na ovom ostrvu, koje u celosti popularno zovemo Bela stena, kuću od drveta u eko stilu.

Napominju da, kada dođu iz inostranstva posle nekoliko meseci, u njoj ne bude ni vlage ni prašine.

Nema ni struje ni vode. Otkud baš Bela stena?

Kažu da su ovu lokaciju odabrali zbog specifične klime, ruže vetrova, što čini da se osećaju zdravo i energično. I sami su se uverili da je vazduh sa Bele stene spas za pluća, a pošto je suprug u penziji, u Nemačku odlaze samo na nekoliko meseci godišnje, tokom zime.

- Mi se ovde pošteno odmorimo, ne mrda nam se sa ostrva, a i nema potrebe za tim. Kuvam na plin, veš perem koristeću mašinu za pranje za kampovanje, družimo se sa komšijama, igramo sa našim psom. Tek na jesen odemo u Nemačku, ali se već početkom proleća vraćamo na Belu stenu - priča nam ovaj bračni par.

Ne smeta im što nemaju struju i vodu, sve dok uživaju u prirodi, a rešenje za jedan deo problema su našli u solarnim panelima, čija cena zavisi od broja ploča koje se postavljaju na krov.

U proseku, jedna kuća treba da izdvoji oko 1.000 do 1.200 evra za kompletnu uslugu, sa sve akumulatorom, a na ovaj način može da radi nekoliko uređaja: uglavnom koriste frižider, TV, internet.

Od agregata su odustali jer je previše bučan, a panele vide kao dobru kombinaciju ekologije i ekonomije. Zanimljivo je da je vlasnik jedne kuće preko solarnih panela čak osposobio i podno grejanje. Mimo toga, oni koji stalno borave na ostrvu, budući da su tamo i zimi, greju se na drva.

Interesantan je i ovaj podatak: s obzirom na to da ostrvo pripada šumarskom gazdinstvu, vikendaši su dobijali dozvole da seku stabla, ne bi li imali više prostora za kućice i okućnice. Godinama plaćaju porez, koji se obračunava na osnovu površine i broja stabala koja bi tu mogla da rastu.

Najskuplja kuća - 13.000 evra

Ako odlučite da kupite nekretninu na ovom vojvođanskom ostrvu, nekoliko stvari je zagarantovano: uživaćete u predivnom zalasku sunca s plaže, bićete okruženi bujnim zelenilom i turistima koji dolaze već od aprila, pa do septembra, i možete biti sigurni da će vam neko od srdačnih lokalaca srediti kuću ako dođe do poplave ili pokositi travu, barem 3 puta mesečno.

- Ja u jednom trenutku 9 godina nisam napustio Belu stenu, a 7 godina nisam prešao nasip. Žena mi donese šta mi treba, sve kuvamo sami, mesimo. Ovde je raj. Može fino i da se zaradi, i to ne samo od prevoženja putnika, već i od vikendaša koji plate 1.000 dinara po košenju. Ako im poplava uništi kuću, sređivanje naplatimo 100 evra - priča Đura, kojeg inače svi zovu Zuba.

Kako smo dalje saznali od čamdžije Đure, koji preko Dunava prevozi putnike već 20 godina, najskuplja kuća je prodata za nekih 13.000 evra, jer se nalazi uz samu reku. One van obale su jeftinije. Cene kuća sa placem se u proseku kreću od 3.500 do 6.500 evra, u zavisnosti i od toga u kakvom stanju je kuća.

"Vojvodinašume" naplaćuje godišnji zakup kuće, čiju cenu određuje kvadratura, ali je neki prosek 30 evra. Ono što je takođe važno da znate, jeste da kuću nije moguće legalizovati upravo zbog ovih infrastrukturalnih prepreka, pa su zato cene niže.

Znate li koliko vode potrošite u toku dana? Đura tačno zna

Kada živite na ovakvom ostrvu, ili barem boravite na njemu neko vreme, nesumnjivo morate da izađete iz "zone komfora". Dakle, svetlo se pali po potrebi, ručak se sprema na plin, sudovi se peru tehničkom vodom iz Dunava, koja se filterima prečišćava, ali se nakon toga ispiraju - pijaćom vodom.

Zašto? Zato što je voda iz Dunava puna peska i gvožđa. Slično je i sa tuširanjem. Đura nam priča da se kupa u Dunavu, a onda se ispere vodom iz balona. Prema tačnoj računici, potroši oko 30 litara vode za sve svoje dnevne potrebe.

Jedno je sigurno: ako planirate da kupite vikendicu na Beloj steni, morate da volite takav, neobičan način života. Neki ljudi sa ostrva ga nisu napustili godinama, niti prešli nasip, a hranu uglavnom spremaju sami.

Belu stenu još nazivaju i Ostrvo mačaka, jer ih tamo trenutno ima oko trideset.