Pomama za njivama i u Beogradu? Umesto kukuruza niču magacini, a evo koje su cene i tražene lokacije

Foto: Pixabay

Zemljište je uvek poželjna imovina, ali samo ako može dobro da se iskoristi ili naplati. Možda je ova druga opcija većini primamljivija, jer je zemlja mahom nasleđena, a novije generacije nisu sklone poljoprivredi.

Teme za vas

Unutar Srbije zemljišta se dobro prodaju, jer je svakako potražnja za poljoprivrednim radom veća, a kakva je situacija na teritoriji Beograda? Kako nam kaže Katarina Bogdanović, rukovodilac i urednik sekcije "Halo oglasi nekretnine", u glavnom gradu je za očekivati slabiju pomamu.

- Što se tiče njiva na teritoriji Beograda tu je ponuda sužena, jer poljoprivredna zemljišta nisu aktuelna u glavnom gradu. Ono što je u ponudi se svakako nalazi na obodu grada - Obrenovac, Barajevo, Ovča, Borča, Surčin, i u delovima oko auto-puta - kaže naša sagovornica i dodaje:

- Potražnja postoji, ali uglavnom ukoliko je moguća prenamena poljoprivrednog u građevinsko zemljište ili se traži zemljište na kojem je moguće napraviti magacine i industrijske objekte. Cene se kreću od nekoliko stotina do nekoliko hiljada evra po aru, a svakako su najatraktivnije parcele uz veće saobraćajnice -

Kako smo pisali svojevremeno, njivu možete kupiti već za 1.500 do 2.000 evra, a najbolje se kotira Južnobački region. Ipak, nemojte da vas prevare niske cene nekih njiva, pošto one mogu ići i do cene jednog velikog stana u Beogradu. 

Da je zemljište dobra investicija govori i sada već kultni podatak, star jednu deceniju, vezan za to kako je Epl kupio zemljište od jednog bračnog para po rekordno visokoj ceni. Naime, realna vrednost zemlje je bila oko 6.000 dolara, ali par nije bio spreman da je se odrekne. Na kraju su je, ipak, prodali i to za 1,7 miliona USD.

Vojvodina / Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

U svakom slučaju, takvih primera je malo. Pre svega, zato što zemljište koje posedujete mora biti uz put, odgovarajuće veličine, dobro povezano i relativno udaljeno od centra ili centara. Taj trend, međutim, nije prisutan samo kod nas, mada se u inostranstvu više govori o zemljištu u građevinske, a ne u poljoprivredne svrhe.

Konkretno u Nemačkoj, sada vlada velika potražnja za stambenim prostorom, a posebno u područjima koja su gusto naseljena. Ali, fali građevinskog zemljišta i zato su cene jače nego ikad. Već duže vreme prisutne visoke cene nekretnina sada prate i visoke cene zemljišta koje, kako pišu lokalni mediji, nikada nije bilo tako skupo.

Prema analizi iz 2019, tamo je m2 zemljišta koštao 190 evra, dok se isti taj kvadrat pre nekih deset godina, prodavao za 122 evra. Situacija je svakako drastičnija u Berlinu ili Hamburgu, gde je m2 koštao čak 1.328, odnosno 1.158 evra. Cena raste, kao što je i logično, u skladu sa širenjem društvene zajednice.

Recimo, tamo gde ima manje od dve hiljade stanovnika, m2 zemljišta košta 66 evra, ali tamo gde ima barem pola miliona ljudi - cena je u proseku veća za 15 do 17 puta.

Prema aktuelnim podacima, nakon otvaranja privrede zanimanje za nekretnine u Hrvatskoj ponovo raste. Ipak, Zagrepčani koji su doživeli zemljotres u prethodnom periodu, sada žele da napuste grad. Traže zemljišta da naprave sigurne i kvalitetne kuće.

(Telegraf Biznis/B.Đ.)