Ovaj grad iz komšiluka "bezobrazno" prkosi krizi: Kvadrat ne ide ispod 4.000 evra

Dubrovnik / Foto: Pixabay

Struka u Hrvatskoj tvrdi da prodavci direktno dižu cene zbog najave novih rundi državnog subvencionisanja. U godini korona virusa, karantina i nezapamćenog pada BDP-a, teško je držati tržište nekretnina "iznad vode".

Teme za vas

Da li se ono polako vraća na pravi put?

Na adresu APN-a (hrvatski: Agencije za pravni promet i posredovanje nekretninama), pod čijom se palicom sprovodi državni program subvencionisanja stambenih kredita, stiglo je 1.680 zahteva za povlašćene kredite, putem kojih se javnim novcem plaća deo kamate najmanje pet godina, piše Poslovni dnevnik.

Kako dalje navode, to je za jedne - podsticajna mera za stambeno zbrinjavanje mladih, a za druge - prilika za "lov u mutnom", ali i još jedna, kako piše hrvatski portal, "neopravdana intervencija države koja gura cene na gore". Analitičari kažu da u Hrvatskoj cene nekretnina sada rastu mnogo brže nego u ostatku Evrope.

Nakon što je u proleće, tokom zatvaranja ekonomije, upisan njihov pad, broj oglasa za stambene nekretnine ponovo se vratio na stare nivoe. Za Zagreb to znači oko 10.500 oglasa, a za Split - oko 2.000.

Brojke nisu sasvim precizne, napominju iz firme "Colliers", jer se deo ponude duplira budući da jednu nekretninu često oglašava više agencija, dok se novogradnja uglavnom direktno oglašava od strane prodavca.

U prvoj polovini godine izdato je oko 4.000 dozvola za građenje u Hrvatskoj, oko petinu manje nego 2019, odnosno 300.000 m2 manje. Uglavnom se traži Zagreb, bez obzira na nedavne zemljotrese, i u njemu je trenutno u izgradnji 2.800 stanova.

Zagreb / Foto: Marko Jovanović

Dubrovnik prednjači po cenama

Prošle godine je kod naših komšija, na nivou cele zemlje, prodato 22.700 stanova, a čak 9.900 u glavnom gradu. Ipak, to je između ostalog zato što neki drugi gradovi, kao što je Dubrovnik, nisu dostupni većini.

Na poslednjem stepeniku lestvice po cenama je Osijek, gde je kvadrat u septembru u proseku koštao 1.050 evra, u Rijeci se cenio - 1.760 evra, u Zagrebu 2.161 evro, a onda kreće dominacija Dalmacije. U Zadru je kvadrat 2.234 evra, u Splitu 2.993 evra, dok Duborvnik drži rekord, sa cenom od čak 3.750 evra po kvadratu.

Šta će biti sa cenama u budućnosti?

"Imamo argumente i za pad i za rast. Faktor koji gura cene na dole je prvenstveno ekonomska situacija. Nekretnine su ciklična industrija, kreću se paralelno sa privredom. Prošli kvartal imali smo pad BDP-a 15 posto, a padaćemo verovatno do drugog kvartala 2021", kažu analitičari, i zaključuju da će biti potrebne godine da se dostigne nivo iz 2019.

Split / Foto: Pixabay

Kažu da, pritom, nije samo BDP faktor, već i manja stopa zaposlenosti, niža primanja i atmosfera opreza. Slabija je i zarada od sezone u Hrvatskoj, budući da se turistički prihodi tradicionalno prelivaju na tržište nekretnina.

Lošija sezona donosi i pad prihoda od kratkoročnog zakupa, što će staviti pritisak na kupce takvih nekretnina. Neće pomoći ni pooštravanje uslova za kredit, jer manje odobrenih kredita - znači manju potražnju.

(Telegraf Biznis)