Auto-put postaje beogradski bulevar, Gazela žuta traka, a Ovča hit naselje: Otkrivamo plan za 2021.

Glavni gradski urbanista Marko Stojčić/Foto: Nikola Tomić

Beograd 2021. godine biće prestonica koja će konačno moći da se pohvali i metroom, bar kada je reč o početku gradnje. U Gradu će biti završeni i započeti mnogi projekti koji će obeležiti čak decenije pred nama. Jedan od njih su "nova pluća" Dorćola. Hijerarhija u saobraćaju će biti prioritet, a Beograđani mogu da očekuju bolji saobraćaj, funkcionalniju infrastrukturu, kvalitetnije stanove i čistiji vazduh.

Glavni gradski urabnista Marko Stojičić govorio je o tome u intervjuu za Telegraf Biznis, u kome je, između ostalog, otkrio detalje planova za ona naselja koja su bila gotovo zaboravljena, kao i to na koji način planiraju sve da sprovedu.

• Brojni projekti su u toku u prestonici, ali BAS, na primer, nije završen, da li je 2021. godina godina u kojoj ćemo imati novu autobusku stanicu?

- BAS je stanica u završnoj fazi izgradnje. Rekonstrucija okolnih prostora je u toku, tj. saobraćajnica. U prvoj polovini godine očekujemo da će potpuno da profunkcioniše, da krenu linije sa ove lokacije.

Bilo je, istina, dosta prepreka, imali smo i manje izmene Plana detaljne regulacije, kako bi saobraćaj mogao da funkcioniše. Ali, sada imamo konačno rešenje za BAS i konačno je pri kraju.

• Metro nije počet ni ove godine...

- Usvajamo plan detaljne regulacije Makiškog polja. Makiško polje je važno jer se tu nalazi depo za metro, za liniju jedan i dva. Plan je da odmah posle sednice Skupštine Grada, a koja je 29. decembra, krenemo sa ekspropijacijom zemljišta.

Tokom 2021, i 2022. godine dešavaće se izgradnja metroa upravo odatle. Dakle, odatle će mašine da se pozicioniraju i tako kreće gradnja. Tu počinje prvi tunel ispod zemlje. On će ići do Savskog trga, a kasnije do Mirijeva. Trasa je potpuno razrađena i sve se već sada zna - i način finansiranja i kako će koraci teći.

Sada već sa stoprocentnom sigurnošću možemo da kažemo da je sve spremno za prvu gradnju.

• Početak gradnje drugog tunela - mora li da se poklopi za početkom gradnje novog mosta? Ili može pre?

- Prvo će ići Savski most. Prosto je važan jer treba da poveže dve obale, dva puta sa po dve trake, dve pešačke, dve biciklističke, jedna za šine...Ukupno, znatno veći kapacitet će imati od postojećeg i moraćemo da prilagodimo saobraćaj sa obe strane mosta kako bi mogao da funkcioniše.

I odmah posle početka izgradnje mosta, ulazimo u projekat tunela koji će povezati savsku i dunavsku obalu.

Taj tunel neće početi sa izgradnjom kao i most, kao što rekoh u pripremi je, nadam se počeće 2023. Važan je iz više razloga, kako bi povezao Novi Beograd i Palilulu, prvo kako bi rasteretio saobraćaj na tom ptezu, a a onda i smanjio broj automobila u centru. Značajan je za ekološki efekat.

• Da li se nešto uradilo povodom toga da se smanji zagađenje uzrokovano saobraćajem, kada govorimo konkretno o dodatnom rasterećenju saobraćajnica, pomenuli ste mi da auto-put ima s tim veze?

- Jeste. Auto-put praktično postaje naš bulevar.

Razvojem Beograda i onim što sledi, auto-put kroz sam centar grada takoreći nije više nešto što je opravdano. Obilaznica koja je pri samom završetku preuzima ulogu auto-puta i tranzit kroz centar se izmešta. Nema više potrebe da se ide kroz Gazelu, naročito za one koji su samo u tranzitu. Svi će moći da idu obilaznicom.

2021. godine i 2022.  radimo spoljnu tangetu, a 2022.godine počinje i gradnja mosta na Adi Huji koji je praktično nastavak veze između obala.

Svi uslovi time se stiču da Gazela, odnosno auto-put kroz grad, postane gradska saobraćajnica.

• Šta to dalje znači?

- To znači da se menja namena i način njenog funkcionisanja. Promeniće se karakter te saobraćajnice u smislu pristupa urbanom delu, koji će biti jednostavniji. Automatski zaustavna traka postaće žuta traka kojom će se kretati javni prevoz, taxi vozila i vozila sa posebnim dozvolama.

Očekujemo da će to uticati na protočnost saobraćaja, jer, kao što znate, trenutno se te dve trake ne koriste (zbog pravila o saobraćaju u tom delu), a ipak se nalaze u gradu. Veoma je važno da se to uradi što pre.

• Dakle, vi ste u praksi, već počeli da realizujete?

- Mogu da vam otkrijem da je to naravno, prihvaćeno. Završeni su razgovori sa Ministarstvom građevinarstva i infrastrukture, kao i Putevima Srbije i svima koji su relevantni a kojih se tiče ta deonica. Očekujem da će se u toku mecesi koji su pred nama taj plan i aktivirati, i da će se efekti videti gotovo isti dan.

• Sve ono što se trenutno radi u centru, odnosi se na pešačku zonu, odnosno proterivanje automobila. S druge strane, kako ide gradnja garaža i parkinga oni i dalje fale?

Pešačka zona iz Knez Mihailove je proširena na okolne ulice, što je odavno i bila ideja - da se ta zona oslobodi automobila. Uspeli smo da taj projekat sprovedemo i preusmerimo saobraćaj. Radili smo različita parkirališta u drugim delovima grada, Belvil, Jat... Upravo završamo dozvole za Fruškogorsku ulicu, druga je garaža u Palmotićevoj. Te dve će prve ići u relaizaciji u 2021.

Imamo još dosta lokacija na kojima radimo. Jedna je pored Hrama Svetog Save, druga ispod Crvenog krsta koja će služiti i za posetioce pozorišta ali i građane Vračara. Još dodatnih 56 lokacija je u planu za garažu, to je ipak postupak kome mora da prethodi rešavanje imovinsko - pravnih odnosa kako bi se krenula sama izgradnja.

• Šta je sa onom u Vasinoj?

- Intezivno radimo na tome. Imamo situaciju sada da samo pred aroheološkim radovima u Vasinoj i pitanja da li ćemo naći nalazište ili ne. Na proleće kreću radovi i ako vidimo da se tu nalazi, što očekujemo da ćemo naći, onda ćemo odustati od nje. Deo parking mesta koji je tu planiran onda ćemo graditi ispod Staklenca.

Pričao sam vam, konkretno Staklenac je važan i zbog stanice metroa gde se "sudaraju" sve te tačke.

• Hoćete li i dalje da insistirate na "redu" u saobraćaju

- Kao što kažete, hijerarhija u saobraćaju je naš cilj. Pešak treba da zauzme prvo mesto, biciklista drugo, javni gradski prevoz tek treće i automobil četvrto. Što znači da ćemo se truditi da smanjimo broj ulaska automobila u pešačku zonu.

• Zašto je Linijski park postao toliko važan projekat, ako ne i najvažniji?

- To i jeste nama najvažniji zadatak, uređenje javnih prostora u naredne tri godine. Linijski park mnogo toga rešava, otvara se prvo postojeće naselje, povezanost sa rekama. Pruga više nije u funkciji, stvorili su se uslovi da se te zone spoje upravo kroz park koji će imati sve sadržaje i sportske i kulturne i zajedno će činiti nova pluća Dorćola i samog Beograda. Očekujem da će to biti najposećniji deo grada zbog onoga što će pružati.

Naravno, i tu smo isplanirali parking i garaže i za posetioce i za Dorćolce.

• Nastavlja li se zoniranje kada je reč o parkingu, započeli ste na Novom Beogradu?

- Da. Jedan od načina da uvedemo red u saobraćaj je i uređenje javnih parkinga, tj. da grad uzme pod svoje. Postoje slučajevi da prodavci polovnih automobila zauzimaju nekoliko parking mesta, a stanari nemaju gde da ostave automobil. To je samo jedan primer zloupotrebe. Kada grad preuzme, ima obavezu da održava javne površine i vodi računa o tome.

• Dakle, stići ćete do najudaljenijih delova, pokrićete i poslednje blokove?

- Očekujte nas (smeh).

• A malo dalje, preko Dunava? Šta podrazumeva plan za Ovču i Borču koji ste usvojili?

- Dosta pokušavamo da aktiviramo Ovču gde treba da se realizuje planska izgradnja. Pre pola veka je bilo jasno da imamo tri celine koje će generisati najveći broj stanovništva - centralni deo grada, Novi Beograd i tada nazvan kao "treći Beograd", potez od Borče, Krnjače i Ovče.

Tamo postoje stanovi koje je gradila Republika, ili Grad, a dižu se i dalje i za to ćemo raditi prateću infrastrukturu koja je potrebna, škole, vrtići, domovi... da bi  funkcionisalo kao normalno naselje, pa očekujemo da će i vlasnici privatnih parcela krenuti da sređuju svoje imanje kako bi sve bilo po planu  urbanizacije.

I opet na relativno maloj udaljenosti od centra grada, imaćemo veliko plansko naselje, koje će moći i cenom da parira drugim gradskim zonama.

• Pomenuli ste sad cene, da li su vama cene nekretnina u Beogradu realne?

- Često čujem da su cene previsoke. Ipak, morate da uporedite cenu stanova i poslovnih prostora za okolnim zemljama i onima koje su u EU. Mi smo u donjoj polovini sa cenama. Ako je naša zemlja na ulasku u EU, a jeste, nije realno očekivati da će cene da padaju, već da će samo da rastu.

Ako me pitate da li je realna, apsolutno mislim da jeste. Nema prostora za dalji rast preciznije, i verujem da će dosta dug naredni vremenski period da ostane na ovom nivou.

Dalje, nije samo tržište ili potražnja to što određuje cenu, već i kvalitet objekata, njihova opremljenost... Danas su stanovi znatno opremljeniji, naročito u odnosu na pre desetak godina, to znači da su skuplji za izgradnju, što znači da će i cene biti na posletku veće.

Sve dok je ovakva potražnja, postojaće i ovakve cene. Mi se nadamo da će se trend nastaviti i narednih godina. Najvažnija privredna grana Beograda je investiranje u objekte, ili stambene poslovne.

• Kada je reč o poslovnim, da li ih ima dovoljno, ili zapravo treba još više, naročito u vreme korone koja ih je stavila u drugi plan?

- Jasnija je slika sa stambenim objektima gde se zna koja kategorija objekata može da bude realizovana u narednih nekoliko godina upravo zbog potražnje stanovništva. Poslovni objekti, odnosno to tržište, doživelo je sada snažan udarac kao posledica korone. Dosta veliki deo investitora i kompanija je odustao od poslovnih prostora ili otkazao zbog rada od kuće.

Autoput nestaje iz Beograda/Foto: Shutterstock

S jedne strane to je dosta jeftinije, s druge, opravdano je zbog sprečavanja širenja zaraze, ali s treće, pitanje dugoročno je efikasnost takvog načina rada.

Naravno da će neke industrije moći tako da posluju ali neke neće, to će se iskristalistati u godinama pred nama. Lično, mislim da je potrebno još poslovnih prostora, i dešavaće se dok postoji interesovanje investitora za njihovu gradnju. Očigledno da oni znaju šta rade, a verujemo da znaju odnosno da će moći da rentiraju te poslovne centre. Svakako, reč je o investitorima koji prate trendove u svojoj industriji.

• Dolaze nova imena iz sveta trgovine, da li će takvih objekata biti sledeće godine?

- Izvesno je da će se graditi tržni centar na Autokomandi. Sve druge objekte iz oblasti trgovine ili koji s tim imaju veze, a koji su ozbiljniji, sada su u fazi priprema i čeka se stabilizacija sa koronom i procena da li je takva investicija opravdana.

Ono što ja znam, jeste to da imamo upit da se nastavi i dovrši dokumentacija za šoping mol na Autokomandi.

S druge strane, kada govorimo o drugim delovima grada, i potrebe za takvim objektima, primer je Palilula, i što sam vam malopre rekao - Ovča. Za to naselje postoji manji šoping mol, ali logično je da će dobiti još jedan.

Na Novom Beogradu se završava mol uz Vest kulu i ne vidim u ovom trenutku veću ambiciju za dodatni u tom delu grada.

• Pitala sam vas prošle godine negde u ovo vreme, šta je za vas lično projekat, ili više njih, u Beogradu koji biste voleli da je već gotov, da li se nešto promenilo?

- Skroman sam i neskroman. Bio bih prezadovoljan kada bismo sledeću godinu završili sa dva otvorena gradlišta - linijski park i metro. Oni će dramatčino da doprinesu razvoju grada. Ostalo se tiče radova koje već sprovodimo, pešačke zone, parkovi, javne površine, saobraćaj... to ćemo svakako nastaviti. Ali, smatrao bih uspehom ove dve stvari.

Metro je izazovniji, skuplji i važniji. To nam je prioritet za 2021. godinu. Ali i park je važan. To sve možemo da vidimo u razvijenim evropskim gradovima, a mi to još nemamo.

(Telegraf Biznis)