Tražili smo stan, jedini uslov je bio parking: Da li će Beograđani birati lokaciju prema automobilu?

Foto: Telegraf.rs

Beograd je postao prenaseljen, i to je činjenica, a ne lični utisak. Njegove granice sve više se šire, a investitori nude stambene jedinice ili novac vlasnicima kuća u top gradskim zonama, kako bi značajno zaradili, ali i obezbedili dodatne stanove.

Teme za vas

Kada kupujete stan, da li gledate samo njegovo stanje, lokaciju i cenu, ili i propratne faktore: blizinu škole, vrtića, marketa, autobuskog stajališta, doma zdravlja... Možda najvažniji među njima, za neke Beograđane, postao je parking.

Ko živi u prestonici dobro zna kako izgledaju ulice na Vračaru ili oko centra Beograda, pa ako nemate garažu, ili jedno rezervisano mesto oko zgrade jer živite tu, a pritom imate više automobila u okviru porodice - onda ste u problemu. Sve je tesnije i u naseljima na periferiji.

Iako su mnogi kvartovi podizani prema urbanističkom planu, i imaju parkinge oko zgrada, sve je to postalo malo jer je nalet automobila ogroman. Tako se, recimo, na Miljakovcu (Rakovica) automobili "penju" skoro pa svuda gde mogu, tako da ne ometaju pešake. Nešto je bolja situacija na obližnjem Vidikovcu.

Novi Beograd je sam po sebi prostran, i parking nije toliki problem, ali su ti delovi ove beogradske opštine, s druge strane, dosta izolovani. Mogu li zgrade da "niču" tako u nedogled bez plana, i predviđenog parkinga?

100 stanova, 100 parking mesta

Podsećamo, kako je u razgovoru sa Telegraf Biznis rekao Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore Srbije, "po novim propisima (Zakon o planiranju i izgradnji koji je početkom godine stupio na snagu), svaka zgrada koja se zida mora da ima i određeni broj parking mesta. Dakle, ako ima 100 stanova, potrebno je napraviti 100 parking mesta".

Foto: Unsplash

Ipak, ne možemo reći da je tako i u praksi.

U nekim naseljima fizički nije moguće obezbediti dovoljan broj mesta za parkiranje, a i ova postojeća, neretko "guše" ulice, saobraćaj, normalno funkcionisanje pešaka. Ljudi su navikli da se, idući Vračarom, provlače između kola, dok mnogi vozači sve manje vode računa o tome gde staju.

Čak i da živite tamo gde su ulice uske, i nije moguće obezbediti parking napolju, a investitor napravi garažu u sklopu zgrade - sleduje vam jedno parking mesto po stanu. Svedoci smo da mnoge porodice danas imaju bar dva automobila, a posebno je problematično kada u tim kritičnim zonama parking traže oni koji nisu odatle.

Broj automobila se u Beogradu uvećao za oko 40 odsto, u odnosu na proteklih 20 godina.

Cena stana ili parking, šta je preče?

Rodić nam je u intervjuu otkrio da su, možda, najproblematičniji oni Beograđani s ograničenim primanjima, koji neće da plate garažu 50-ak evra mesečno, ali hoće da voze kola.

Tako je došlo i do toga da izdavanje parking mesta postane biznis. "Postoji sada praksa da neko neće da kupi parking mesto uz stan, već samo da zakupi. Onda imate situaciju: 30 stanova, 30 mesta, garažno mesto 10.000 evra, pa izvolite", kazao nam je potpredsednik Građevinske komore Srbije.

Ali, na stranu to. Da li će top gradske zone vremenom gubiti reputaciju zbog parkinga?

- Kada smo suprug i ja tražili stan za iznajmljivanje, pre nekoliko godina, moram priznati da smo imali pomalo različite stavove. Ja tada nisam vozila i nisam shvatala važnost parkinga oko mesta gde treba da živimo. Bila mi je želja da živimo na Lionu (Bulevar kralja Aleksandra), ali je moj suprug bio protiv toga, da ne bi svaki dan morao da pola sata traži parking oko zgrade - priča nam S.V. (32) iz Beograda.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Dok jedni gledaju enterijer, veličinu stana, poziciju, pogled, cenu, drugima je često presudno da li mogu da se parkiraju svaki dan bez problema, kada dođu kući s posla, i da im parkiranje u Beogradu ne postane stres.

Planovi za 2021. godinu

U decembru smo razgovarali sa gradskim urbanistom, Markom Stojičićem, koji nam je otkrio sledeće:

- Pešačka zona iz Knez Mihailove je proširena na okolne ulice, što je odavno i bila ideja, da se ta zona oslobodi automobila. Uspeli smo da taj projekat sprovedemo i preusmerimo saobraćaj. Radili smo različita parkirališta u drugim delovima grada, Belvil, Jat... Upravo završamo dozvole za Fruškogorsku ulicu, druga je garaža u Palmotićevoj. Te dve će prve ići u realizaciji u 2021. godini - naveo je on.

Tom prilikom je pomenuo da je još dosta lokacija "na čekanju".

Jedna je pored Hrama Svetog Save, koji je ujedno i najpopularniji deo Vračara. Tu je cena kvadrata minimum 2.000 evra, a takođe se dobro kotira i Crveni krst, gde je takođe potrebno rešiti problem parkiranja.

Još dodatnih 56 lokacija je u planu za garažu, rekao nam je Stojičić. Ostaje da se vidi kako će se stvari dalje odvijati, ali se čini da Beograđanima tesne ulice još uvek nisu dozlogrdile.

(Telegraf Biznis/B.Đ.)