Građevinski bum: Raste tražnja za dozvolama, dronovi postaju praksa, srpske plate od 1.000 evra

Foto: Unsplash

Lepo vreme, karantinske mere, tražnja za novim kućama i apartmanima, sve to je podstaklo građevinski sektor da se tokom 2020. razvija "po planu", čak i bolje od očekivanog.

Teme za vas

Lanci snabdevanja su se vratili u normalu još sredinom prošle godine, i materijala i ideja nije manjkalo. Bilo je posla i za građevince i za arhitekte. Nije da u ovom sektoru uopšte nije bilo zastoja, ali budući da se mahom (g)radi na otvorenom - nije bilo otkaza i poteškoća kao u fabrikama.

Ono na šta stručnjaci sada "upozoravaju" jeste bum nakon pandemije. I to bi moglo da se ogleda u više smerova: rast tražnje za vikendicama i stanovima (zgradama) na planini/u banji, zatim, kompanije imaju plan da redizajniraju svoje poslovne prostore - tako da budu manji, praktičniji.

Budući da je rad na daljinu na izvestan način i "razmazio" zaposlene, firme širom sveta već razmišljaju kako da ih motivišu kada dođe vreme za povratak na radno mesto. Razmišljaju u pravcu formiranja teretana, kafića i sličnih zanimacija unutar firme, tako da radnici imaju želju da napuste svoj dom, svoju zonu komfora.

Građevinske firme su imale posla tokom korona krize u ovom domenu - bilo je potrebno graditi nove bolnice, zdravstvene centre, možda čak i hotele za izolaciju i tome slično. Zanimljivo je da je kod nas, prema podacima APR-a, tokom 2020. prikupljeno ukupno 122.364 zahteva za izdavanje raznih dozvola i potvrda.

To je za 6,68 odsto više nego prethodne godine, a kada je reč o građevinskim dozvolama, prema podacima iz Centralne evidencije objedinjenih procedura, od ukupnog broja podnetih zahteva - čak 27.214 se odnosilo na njih. To je rast od 2,89 odsto u odnosu na 2019. godinu.

Šta će se promeniti?

S nestrpljenjem očekujemo veće oslanjanje na tehnologiju, daljinske sisteme, automatizaciju i prefabrikaciju, jer se to ispostavilo kao siguran put do uspeha. Građevinske firme će ubuduće poslovati praktičnije, a kako je to industrija koja se neprekidno razvija - profitiraće i poslodavci i radnici.

Tokom 2019/20. u SAD su građevinski radnici imali godišnju medijalnu platu od 36.860 dolara, dok je 25% najboljih iz struke zaradilo 49.160 dolara za 12 meseci. Ono što je prednost ove profesije je što vam treba samo znanje iz struke, trud i iskustvo - a onda možete da radite gde god želite, pod uslovom da prevaziđete birokratiju.

Nemačka gradilišta su puna naših ljudi, kao i gastarbajtera iz regiona. Traže se tesari, armirači, električari, betonopolagači, ali i nekvalifikovani građevinski radnici. Isti profil kandidata traži se i u Beogradu, a plata ide od 300 do čak 1.000 evra. 

Fasaderi, limari, zidari, tesari, pomoćni i radnici za rad na građevinskim mašinama mogu da računaju na sigurnih 60.000 dinara, a zarada ide do 120.000 dinara, ali uz određene uslove. Često je to rad van kuće, uz jedan slobodan dan, radno vreme u trajanju od 10 sati, ali su hrana i smeštaj obezbeđeni.

Foto: Unsplash

Nisu samo planine "okovane" betonom

Promene u ruralnim sredinama nam najpre "upadaju u oči" jer tamo ne očekujemo da vidimo oblakodere, "načičkane" zgrade, butike, restorane na svakom ćošku itd. S druge strane, slabo primećujemo koliko se menja infrastruktura naših gradova, i ne samo u Srbiji, već širom sveta.

I dalje raste potreba za novim šoping molovima, zgradama, objektima raznih namena, garažama, poslovnim centrima. Pre 50 godina Novi Beograd je bio "pustinja" bez drveća i visokih zgrada, a sada je srpsko stecište biznisa i kancelarija. Sve najveće firme tamo grade svoje filijale.

Prema istraživanju kompanije McKinsey&Company, posledice kovida-19 nateraće građevinsku industriju da brzo usvoji nove prakse, kako bi išla u korak sa povećanom potražnjom, u kombinaciji sa novim propisima.

Niske kamatne stope, zajedno sa povećanom likvidnošću koja se vraća na tržište, rezultiraće većim brojem projekata i obnova. Za početak, građevinski izvođači treba da prate stopu zaraze u odabranim oblastima, kako bi se pripremili za mogući skok u projektima.

Ali, ovi zahtevi ne dolaze bez izazova, od kojih je najistaknutiji neizbežni poremećaj u lancu snabdevanja, izazvan smanjenim uvozom i organizacionim prekidima, koji su mogući u svakom momentu. Promene će biti najočiglednije u zemljama koje i dalje imaju "zategnute odnose" sa Kinom, kao što je SAD.

Foto: Unsplash

Post-kovid trendovi

Izvesno je da će doći do promena u građevinskom sektoru nakon korona krize, a kako će to tačno izgledati? Očekuje se veći nivo prefabrikacije, porast broja bespilotnih letelica za geodetske preglede i povećanje izgradnje van gradilišta.

Neki radnici više nisu u stanju da dođu do svojih radnih mesta, posebno u žarištima virusa, što utire put za daljinsko snimanje tehnologijom dronova. Ali, neće sve ići u jednostavnom smeru: sigurnosni protokoli će u nekoj meri ometati produktivnost, što primorava firme da "popune" te praznine.

Kompanije koje su uspele da se izvuku iz finansijske krize 2008. godine, prednost su dale diverzifikaciji portfelja, preraspodeli resursa i smanjenju troškova, ulaganjem u nove tehnologije. Da, moguće je i da će neki radnici ostati bez posla - zameniće ih mašine, koje "ne traže platu, odmor ili bolovanje".

Predviđa se, ipak, da će ekonomski nivoi građevine dostići visinu iz 2019. godine - najranije do 2023. godine. Ako želite da idete napred, preporuka je rano ulaganje u nove tehnologije koje će pomoći radnicima na daljinu, povećati produktivnost i ponuditi održivu opciju.

Zasigurno je i da će lanci snabdevanja, budžeti projekata i sigurnosni protokoli morati da se preispitaju.

(Telegraf Biznis/B.Đ.)