Preti erupcija na tržištu nekretnina: Hrle u ovaj deo Evrope, potražnja "guta" ponudu

Foto: Freepik

Tržište nekretnina u Skandinaviji proživljava pravu renesansu, što se posebno odnosi na Švedsku, gde vlada i centralna banka već upozoravaju na moguće "pregrejavanje" tržišta. Slično se dešava i na Novom Zelandu: ogromna je potražnja za kućama van grada, a cene su paprene.

Teme za vas

Prema pisanju Blumberga, rast cena skandinavskih nekretnina delimično je posledica sve većeg priliva stranog kapitala, odnosno ulaganja investitora koji traže stabilan prinos u globalnom okruženju kamatnih stopa koje su praktično na nuli, što je posledica aktuelne korona krize.

"Newsec", firma za konsalting u ovoj oblasti, tvrdi da će broj kupoprodajnih transakcija na bogatom evropskom severu u 2021. verovatno skočiti više od 10 posto, te bi trebalo da dostigne rekordnu vrednost: 60 milijardi dolara. Treba naglasiti da se radi o vrednosti transakcija na nivou britanskog tržišta, koje je dvostruko veće od skandinavskog.

Maks Barklej iz pomenute firme kaže da je interes investitora nikad zapamćen, iako je skandinavska regija među manjima na Starom kontinentu. Ipak, odlikuje je visok standard, sa značajnim udelom fakultetski obrazovanih građana, kao i stabilno političko okruženje.

To su sve preduslovi za privlačenje investitora, koji traže stabilne dugoročne prinose. Konkretno u Švedskoj, najvećoj skandinavskoj ekonomiji, u prvom kvartalu tekuće godine zabeleženo je 4,5 milijardi evra vrednosti kupoprodajnih transakcija, što je najviši iznos ikada.

Cene stanova su samo u martu skočile oko 17%, na godišnjem nivou. Ali, sve očiglednije "pregrejavanje" tržišta sada brine vladu i ostale institucije. Ministarka finansija, Magdalena Anderson, kaže da "trendovi na tržištu idu prema uvođenju dodatnih mera, kako bi se osigurala razumna ravnoteža između ponude i potražnje".

Smatra da je ovo što se dešava posledica pandemije na potrošačke navike, jer Šveđani sada više troše na nekretnine, nego što kupuju odeću ili daju novac za usluge. Uzrok snažnom povećanju cena stanova, ipak, treba potražiti u monetarnoj politici najstarije centralne banke na svetu, a to je Riksbank.

Kako bi podržala privredu u uslovima krize, Riksbank je dodatno snizila kamatnu stopu koja je trenutno na nuli. To je rezultiralo vrlo jeftinim stambenim kreditima, s kamatnom stopom malo iznad 2 posto u vodećim švedskim bankama.

(Telegraf Biznis)