• 11

Koliko lako dolazimo do stana? 40 odsto planira kredit, dobar deo može da kupi nekretninu, ali neće

, Telegraf Biznis

Šta kaže "foto robot", ko je prosečni kupac? Reč je o mladim porodicama, parovima od 35 do 40 godina, sa decom ili bez njih

  • 11
dnevna soba

Foto: Freepik

Kupiti svoju nekretninu danas - jedan je od najvećih ekonomskih izazova, a pomalo iznenađuje rezultat Telegraf Biznis ankete, koji pokazuje da oko 9,54 odsto ispitanika može da priušti svoj stan, ali neće, te radije žive kao podstanari ili sa roditeljima.

To, zapravo, za zapadni svet nije čudno. Veliki broj građana ceo život iznajmljuje stan, bez razmišljanja da se "obezbedi" ili ostavi nešto naslednicima. Ali, ima i "druga strana medalje". Porez je izuzetno veliki, kao i ulaganja u zgradu kojoj pripada stan, a sav teret je na vlasnicima.

Na primer, u Nemačkoj ili Švajcarskoj se tačno zna kada se kreči objekat, obnavlja fasada, koliko treba dati za nove instalacije i tome slično, što svakako plaća vlasnik nekretnine, a ne podstanar. U tom smislu, više se isplati iznajmiti stan ili kupiti kuću.

Kod nas, generalno se stiče utisak da bi sebe "počastio" nekretninom svako ko može, što nije naročito čest slučaj u našoj zemlji. Naime, 36,26% čitalaca Telegraf Biznisa reklo je da nema uslove za kupovinu stana, dok je 39,65 procenata glasalo da planira da kupi nekretninu - i to na kredit.

Ostali (14,55%) nameravaju da stan plate kešom, a ovi rezultati se dobrim delom podudaraju sa procenama nekih domaćih agencija i opštom statistikom na tržištu nekretnina. Kako se ističe, između 50 i 80 odsto svih prodatih stanova u Beogradu kupljeno je potpuno ili delimično putem stambenih kredita.

Šta kaže "foto robot", ko je prosečni kupac? Reč je o mladim porodicama, parovima od 35 do 40 godina, sa decom ili bez njih. Ova grupa kupaca, po pravilu, zarađuje više od prosečnog građanina Srbije, i naravno, ispunjava sve uslove za dobijanje kredita u banci.

nekretnine

Foto: Freepik

Uglavnom je reč, kako navode razne agencije za nekretnine koje imaju uvid u platežnu moć klijenata (barem ugrubo), o zaposlenima u nekoj dobroj stranoj firmi ili državnom preduzeću. Vrednost nekretnine koju pazare kreće se od 55.000 do 75.000 evra, što takođe podupire priču da najbolje "idu" manji stanovi.

Govorimo o nekretninama veličine 50-ak kvadrata, a kako su stanovi danas mahom rađeni u tzv. "open concept"-u, onda je lakši posao pregraditi prostoriju i dobiti, recimo, dve sobe od jedne. Takođe, više računa se vodi o tome da stan ima terasu - i to sa pogledom, ugrađen šank, zasebni toalet (mimo kupatila), ako se radi o većim stanovima.

U Novom Sadu tradicionalno je najpopularnije naselje Liman, ali i najskuplje, dok se u Beogradu, prema aktuelnim podacima, najviše prodaju stanovi na Savskom vencu. Cene nastavljaju da rastu, jer je potražnja veća od ponude, te tako garsonjera u Žarkovu, od 28 kvadrata, košta čak 40.000 evra.

Video: Cena najjeftinijeg sata je u iznosu komfornijeg stana u centru Beograda

(Telegraf Biznis)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Ogi

    Sta je sa nama koji smo uplacivali ceo radni vek u stambeni fond ? A sada smo podstanari ? Ima li resenja za nas koji ne mozemo sad da otplacujemo kredit jer imamo i godine i male penzuje.

  • Kole

    Ja sam imao srece da pre 6 godina uzmem stan na kredit, jos otplacujem. A kad vidim cene danas.. Uzas. Ne bih ni za ucesce imao

  • РВ

    Толико лако да дам ево 42 године постанар.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke