Cena života u oblacima: Kupe stan u luksuznoj zgradi sa pogledom pa ne mogu da izađu na terasu

Foto: Freepik

Beograd dobija sve više solitera, i to luksuznih. Urbane, otmene i skupocene zgrade sa najmanje 15 spratova posebno privlače one sa dubokim džepom, koji mogu da podignu penthaus na vrhu.

Teme za vas

Kaskadne terase su takođe postale popularne, kao srž urbanih planova gradnje, u naprednom 21. veku. Kada kupujete nekretninu u otmenim kvartovima, to je delimično i stvar prestiža. Osim toga, mnogima je pogled koji se pruža sa terase - veoma bitan.

Ipak, ta terasa na visini ima svojih mana: jedna od njih je, kako pričaju stanari iz iskustva, to što vetar duva dobar deo godine. "Toliko da ne može da se sedi na terasi", kažu i dodaju da je sunce takođe problem. Ovako visoke zgrade su neretko usamljene u nekim delovima grada, nema "zaštite" niti barijere koja bi štitila od vetra ili jakih UV zraka.

Dakle, dobro gledajte kada kupujete "stan sa predivnim pogledom" - gde se on tačno nalazi, na kojoj strani, kako je pozicioniran. I u Beogradu je generalno zavladao trend iznajmljivanja ili kupovine stanova upravo sa velikom, prostranom terasom - posebno u vreme pandemije.

Oni koji nemaju kuću van grada, shvatili su koliko skučen može biti život "u 4 zida", te su utehu potražili u penthausima ili stanovima sa ogromnim tersama, gde mogu da naprave svoj kutak. Ipak, tamo gde kvadrat košta 3.000, 4.000 evra ili naviše, treba dobro razmisliti koliko je terasa koja se nudi - funkcionalna.

I svet se "bori" sa sličnim problemima, gde se čak stanovi na visini više cene nego kod nas. Ovde je i dalje najtraženiji 2. sprat, izuzev kvartova koji niču u poslednjih nekoliko godina, a koji nude visoke luksuzne zgrade. Ali, zapravo, visoke zgrade mogu menjati smer vetra i tako uticali na okolne ulice.

Foto: Freepik

Pre nekoliko godina, BBC se bavio tom temom, kada je govorio kako je distrikt "The City of London" dao obećanje da će se nadgledati visoke zgrade - kako bi se osiguralo da ne stvaraju nepodnošljivo vetrovite uslove u ulicama okolo.

Neboderi stvaraju tzv. "wind effect", pri čemu je vetar često mnogo intenzivniji pri dnu kule. Ono što poslednju deceniju, i više, stvara zabrinutost - jeste rast visokogradnje. Razlog za to, međutim, nije samo "estetske prirode", već i radi praktičnosti.

Gradovi postaju prenatrpani, jedva da se nalaze prazna građevinska zemljišta, pa je jedino rešenje da se "idu u visinu". Mana takvih zdanja je što su izuzetno teška, i imaju tendenciju da "probijaju" tlo, pa se često govori o tome kako najnapredniji gradovi počinju da tonu usled gravitacije.

(Telegraf Biznis/B.Đ.)