Da li je u Srbiji moguća kupovina nekretnine kriptovalutama?

Nakon početnog nepoverenja uzrukovanog manjkom informacija, virtuelne valute danas širom sveta predstavljaju jedan od legitimnih načina plaćanja i trgovine, a njihov broj i vrednost iz godine u godinu rastu.

Uz rast vrednosti, raste i njihova primena, pa je sve izglednije da će u vremenu koje dolazi virtuelne valute stati u rang sa tradicionalnim sredstvima plaćanja. Kako bi regulisala poslovanje u toj oblasti, Vlada Srbije je od juna 2021. godine počela sa primenom Zakona o digitalnoj imovini kojim je, kako stoji u saopštenju Ministarstva finansija, „obezbeđena pravna sigurnost za investitore i korisnike digitalne imovine".

Njegovo veličanstvo Bitkoin

Od trenutka kada je 22. maja 2010. godine Amerikanac Laslo Hanječ za 10.000 bitkoina kupio dve pice i tako postao prva osoba koja je iskoristila tada slabo poznatu virtuelnu valutu za plaćanje nečega u stvarnom svetu, digitalni novčić je prešao dug i uzbudljiv put.

U trenutku pisanja ovog teksta, vrednost jednog bitkoina procenjena je na nešto više od 44.000 američkih dolara, a maksimalna cena koju je za ovih 11 godina dostigao bila je nešto više od 60.000 dolara.

Još jedna od kritptovaluta koja se često koristi u trgovini jeste i ethereum. Njegova trenutna vrednost iznosi oko 3.102 američka dolara, a s obzirom na to da kriptovalute ove godine dostižu visoku vrednost, verovatno će i ethereum sve više vredeti.

Osim bitkoina i ethereum-a, u svetu digitalnih valuta popularne su i lajtkoin, daš i teter.

Iako su se ove valute u početku koristile za trgovinu na berzi, danas je njihova primena daleko šira.

Nekretnine, automobili, gorivo na pumpama, online igre, rezervacije letova, piće u kafiću, samo su neki od proizvoda koji se mogu platiti kriptovalutama. U Salvadoru je, da dobro ste pročitali, bitkoin postao zakonsko sredstvo plaćanja.

Mi ćemo se ovoga puta zadržati na nekretninama.

Foto: Pixabay

Od luksuzne vile u Majamiju do apartmana Dejvida Gete

Prodaja prve nekretnine uz pomoć kriptovaluta zabeležena je 2017. u američkom gradu Austin u Teksasu, a kuća je prodata za bitkoin u vrednosti od 5 miliona dolara.

Od tada do danas, u svetu je zahvaljujući digitalnim valutama veliki broj stanova, kuća ili apartmana dobio nove vlasnike.

Dok su tradicionalne valute otporne na pomeranje tržišta (manje ili više), nestabilnost bitkoina i drugih kriptovaluta znači da je moguće da se kupovina obavi samo ako se obe ugovorne strane saglase oko potencijalne valute.

Takav je slučaj bio i prošle godine kada je u Majamiju prodata velelepna vila od 5,067 kvadrata na plaži za neverovatnih 22,5 miliona dolara isplaćenih u potpunosti kriptovalutama. To je ujedno i najvrednija kupovina virtuelnim valutama do sada.

Možda najinteresantnija nekretnina koja se našla u oglasima jeste luksuzni apartman svetski poznatog di-džeja Dejvida Gete. Geta je svoju nekretninu ponudio za 14 miliona evra uz opciju da mu se celokupan iznos isplati u Bitkoinu ili Ethereum-u.

Investitor nekretninama Ben Šaul prodao je stan na Menhetnu za 15,3 miliona dolara, ali u bitkoinu, a interesantno je da je svojevremeno na prodaju ponuđena i crkva u Engleskoj stara 150 godina za bitkoin u vrednosti od 1,5 mliona dolara.

Nedavno je mladi Australijanac Loi Ngujen (23) iz Kvislenda kupio stan vredan 314.000 američkih dolara i platio ga virtuelnom valutom. On je prvih nekoliko stotina dolara investirao u kripto 2017., da bi zahvaljujući dobro isplaniranim investicijama u martu ove godine kupio sebi luksuzni dom u Brizbejnu.

Kupovina nekretnina kriptovalutama moguća je i u Evropi.

Turska agencija za nekretnine Antalya Homes objavila je još 2020. da njihovi klijenti nekretnine mogu platiti bitkoinom. Oni su objasnili i kako je izgledao proces prodaje vile vredne 1,25 million evra koja je plaćena bitkoinom.

-Prilikom prodaje vile, snimili smo posed dronom i napravili virtelno razgledanje nekretnine s kupcem. Zatim smo kupca i prodavca povezali, pa su održali online sastanak na kojem su dovršili pregovore. Nakon toga Antalya Homes omogućila je plaćanje Bitkoinom - saopštili su iz pomenute agencije.

Ako skoknemo do susedne Hrvatske, u oglasima ćemo videti da se ovog trenutka prodaje luksuzna vila površine 145 kvadratnih metara u Kastavu, u blizini Rijeke, za 235.000 evra koju možete platiti bitkoinom ili ethereum-om.

U elektronskoj valuti možete platiti i apartman u Novalji od 40 kvadratnih metara za koji prodavac traži 74.000 evra.

Ako posedujete kriptovalutu u Zagrebu možete postati vlasnik atomskog skloništa veličine 93 kvadratna metra koje može da se koristi kao poslovni prostor. Cena je 120.000 evra.

Foto: Pixabay

Kakva je situacija u Srbiji?

Kao što smo napisali na početku, u Srbiji je od juna prošle godine na snazi Zakon o digitalnoj imovini kojim su propisani uslovi pod kojima neko pravno lice može dobiti dozvolu od države za pružanje usluga povezanih s digitalnom imovinom, uređeno je poslovanje tih lica, nadzor na tržištu digitalne imovine i druga relevantna pitanja u ovoj oblasti.

Kako za portal NadjiDom.com kažu iz Narodne banke Srbije, koja je zadužena za pružanje usluga povezanih s virtuelnim valutama, donošenjem tog zakona kriptovalute nisu postale zakonsko sredstvo plaćanja, naprotiv, tim zakonom je izričito zabranjeno prihvatanje virtuelnih valuta i druge digitalne imovine u zamenu za prodatu robu, odnosno pružene usluge direktnim prenosom te imovine sa potrošača na trgovca.

-Da bi potrošač mogao da koristi virtuelne valute u zamenu za robu i/ili usluge neophodno je da trgovac (prodavac) angažuje specijalizovanog pružaoca usluga, koji ima dozvolu Narodne banke Srbije za pružanje usluge prihvatanja/prenosa virtuelnih valuta, i koji prenosi trgovcu isključivo dinare, a ne virtuelne valute, s obzirom na to da su pravna lica i preduzetnici dužni da posluju preko računa u dinarima. Do sada, nijedno pravno lice nije dobilo dozvolu za pružanje usluge prihvatanja/prenosa virtuelnih valuta, niti druge digitalne imovine. Dakle, u ovom trenutku nije moguća zamena virtuelnih valuta ili druge vrste digitalne imovine za bilo koju vrstu robe i/ili usluga, uključujući nepokretnosti - stoji u odgovoru koji je naš portal dobio od Narodne banke Srbije.

Iz ove institucije ističu i da virtuelne valute ne predstavljaju devize u smislu Zakona o deviznom poslovanju, pa se samim tim ne može primeniti ni često u praksi korišćen izuzetak iz tog zakona da se plaćanja, naplaćivanja i prenos između rezidenata ili između rezidenta i nerezidenta mogu vršiti i u devizama po osnovu prodaje i davanja u zakup nepokretnosti.

-Virtuelne valute nisu po prirodi oblik imovine koji je pogodan za kupovinu nepokretnosti, s obzirom na njihovu izrazito promenljivu vrednost, u toku jednog dana ili čak nekoliko sati, a imajući u vidu da proces zaključenja ugovora o kuporodaji nepokretnosti zahteva sigurnost i ravnopravnost za sve učesnike u tom pravnom poslu - zaključak je NBS.

Podsetimo, ministar finansija Siniša Mali izjavio je u decembru prošle godine da su u obradi tri licence za kripto menjačnice i da su četiri izdavaoca tokena platila zahtev za izdavanje licenci. Iako je bilo najavljeno da će u prvim mesecima 2022. biti izdate prve licence, to se još uvek nije desilo, a nije poznato ni kada će.

I dok kripto menjačnice u Srbiji čekaju na dobijanje licence od Narodne banke Srbije, da bi kao posrednici učestvovali u procesu kupoprodaje, evidentno je da ćemo morati da sačekamo još neko vreme kako bi stanove u Beogradu, stanove u Novom Sadu ili nekom drugom mestu mogli da kupimo za digitalne novčiće.

(Telegraf.rs/PR)