Gazde kriju račune za struju, a traže vam fotografiju i visinu plate uz kiriju: Kako da se zaštitite?

Foto: Shutterstock

Kada se desio nagli preokret na tržištu nekretnina, otprilike pre dve-tri godine (a onda je stanje samo "jačalo"), postali smo svesni da su podstanari sve više ugroženi.

Naime, cene su rapidno rasle, te smo tako u relativno kratkom roku došli do prosečne cene kvadrata u Beogradu od 2.409 evra.

Teme za vas

Kada su cene izdavanja u pitanju, u martu je došlo do povećanja cena za više od 1.5o odsto, u odnosu na februar ove godine, a najveći skok cena izdavanja zabeležen je u Kragujevcu.

Tu je prosečna cena za dvosoban stan 265 evra, u Beogradu iznosi 700 evra, a u Nišu - 337 evra.

Srbija, pritom, nije usamljena u ovom "trendu". Ipak, kod nas se desio jedan retko viđen fenomen, a to je masovni dolazak Rusa (mada i Ukrajinaca) - nakon napada Rusije na Ukrajinu.

Prilično situirani i spremni da započnu život što dalje od rata i nemira, Rusi koji su došli u Srbiju i Beograd - sa dugoročnim planovima - nisu pitali za cenu.

Takav stav je bio samo dodatni "vetar u leđa" stanodavcima da još više podignu cene. Ipak, ovaj put naš fokus nije na cenama, već na odnosu stanodavaca prema podstanarima, kao i na tome koja su zakonska prava podstanara i kako mogu da se zaštite od eventualnih zloupotreba ili diskriminacije.

Šta kaže naš zakon?

Kako bismo razrešili sve ove postojeće dileme, pitali smo stručnjake iz Službe Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti da nam rasvetle situaciju.

- Koliko smo, zapravo, zaštićeni - teško je reći, ali svakako da smo mi-građani, prvi i poslednji bastion odbrane od eventualnih zloupotreba naših podataka o ličnosti. Jedan od brojnih zadataka Poverenika je podizanje svesti o pravima građana, propisanih Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, ali je u tome teško biti uspešan bez učešća građana čiji se podaci obrađuju. Polako, ali sigurno, situacija se menja, ljudi su svesniji rizika nego ranije i uključeniji u funkcionisanje društva, pa smo uvereni da će, bar u pogledu zaštite podataka o ličnosti, granice naših prava biti nemoguće determinisati i menjati bez nas samih - kažu nam iz Kabineta povernika i dodaju:

- Kada je u pitanju zaštita podataka o ličnosti, odnos stanodavac-podstanar karakteriše uzajamna razmena podataka o ličnosti, i to onih podataka neophodnih za zaključenje ugovora, što predstavlja i pravni osnov obrade odnosnih podataka.

Foto: Shutterstock

Britanija, kao primer negativne prakse

Zakupci nekretnina su podvrgnuti "ekstremnim" procedurama provere, jer su maltene u obavezi da agentima i stanodavcima koji to zahtevaju od njih – šalju lične podatke, pa čak i fotografije – tako da oni mogu da biraju između potencijalnih kandidata.

Usred najgorih uslova na tržištu zakupa do sada, piše Gardijan, aktivisti koji se zalažu za bolja prava kažu da agenti i stanodavci time povećavaju potencijal za diskriminaciju.

Drugim rečima, stvara se privid o tzv. "idealnim" ili poželjnim kandidatima. Takve primere, doduše, viđamo i kod nas. Setimo se oglasa za stan, gde se traže samo devojke.

Stanari se ohrabruju da "daju sve od sebe", tako što će dostaviti što više ličnih podataka preko svojih prijava, rekli su zakupci za Observer, i objasnili da proces izgleda kao pisanje radne biografije (CV-ja).

Prednost imaju oni koji su, na primer, pohađali Univerzitet u Oksbridžu ili Rasel Grupi, ili koji zarađuju mnogo. Potencijalni zakupci su, takođe, prijavili da se od njih traži da daju agentima pristup svojim LinkedIn profilima. Druge "taktike" koje se usvajaju uključuju masovna gledanja, podsticanje stanara da licitiraju preko tržišne cene ili da unapred plaćaju višemesečnu kiriju.

Osim toga, vlasnici stanova kriju detaljne informacije o troškovima energije.

- Ponašanje stanodavaca kojim se profilišu podstanari nije novina i nije ograničeno na Veliku Britaniju; i kod nas se dešava da se stanovi i kuće iznajmljuju samo parovima, devojkama, nepušačima, osobama bez kućnih ljubimaca i slično, ali i to treba posmatrati u širem kontekstu, odnosno iz ugla zakupodavca, koji poučen lošim iskustvima ili opreza radi, insistira na određenim kriterijumima, koje zakupac treba da ispuni - kažu nam iz Službe Poverenika.

Koje su granice zakona?

Dalje objašnjavaju da, iako je obrada podataka o ličnosti van svrhe za koju se prikupljaju - zabranjena i kažnjiva, u praksi Poverenik ne raspolaže odgovarajućim instrumentima kojima bi mogao da spreči opisani vid ponašanja stanodavaca.

To je, dakle, veoma važno znati. Postoje neki limiti gde zakon ne može da iskaže svoj potencijal, te je presudno da sami pregovarate i postavljate svoje uslove.

Između ostalog, mnogi zakupci insistiraju na overi ugovora kod notara, ili je to, barem, nešto što bi trebalo da zahtevaju, ali se u praksi retko dođe do realizacije. Naime, gazde stanova negoduju, a stanarima je na kraju dana najvažnije da se usele u željeni stan.

Može li se to nekako rešiti?

Prema rečima našeg sagovornika iz Službe Poverenika, "pitanje overe kod notara nije uređeno propisima, čija je primena u nadležnosti Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti".

Dodatno, nevezano za razne trendove - primećene poslednjih meseci, na polju zaštite podataka o ličnosti u odnosu stanodavac-podstanar, nije bilo promena.

(Telegraf Biznis)