Oni sada "vedre i oblače" i na tržištu nekretnina na Balkanu, a kirije samo skaču

Godinama unazad nemo posmatramo kako cene stanova - za kupovinu i iznajmljivanje, samo skaču i skaču, i pitamo se Ima li kraja? Faktora koji tu igraju ključnu ulogu je nekoliko, i često se smenjuju.

Na stranu što je gradnja sve masovnija - kako bi "ispratila" potražnju, što je u jednom momentu poguralo cene, region polako sve više postaje dom brojnim strancima, iz više razloga.

Teme za vas

U naletu dolaska Rusa i Ukrajinaca, cene su uzletele, jer su građani tih država bili spremni da plate trostruko veće kirije od naših stanara. Mnogi od njih su došli sa idejom da se tu trajno nastane, odnosno svrstavaju se u grupu doseljenika, a neki su samo "u prolazu".

Ipak, činjenica je da smo zbog "eksplozivnog" priliva te dve nacije pomalo zaboravili na sve masovniji dolazak drugih stranaca na Balkan, koji ovde vide priliku da žive povoljnije - posebno u naletu inflacije - baveći se poslom "na daljinu" i zarađujući prilično dobro.

Tako naše komšije, Hrvati, trenutno imaju problem sa ovom "specifičnom" grupom stanara.

Naime, da je Hrvatska već na udaru gentrifikacije zbog turizma, tvrdi grupa istraživača s Ekonomskog instituta Zagreb, koja će i narednog meseca predstaviti nove rezultate svog projekta o uticaju turizma na tržište nekretnina i o životu kraj mora.

Ta grupa ljudi zove se digitalni nomadi.

Rad na daljinu je njima, nesumnjivo, vetar u leđa, posebno kada mogu da biraju destinacije poput Hrvatske, tj. život na moru i rad sa plaže, uz relativno niske troškove u odnosu na one u njihovim domovinama.

Foto: Shutterstock

Ali, lokalno stanovništvo ih više ne dočekuje raširenih ruku, jer je ono žrtva gentrifikacije, prenosi Poslovni dnevnik.

Sve do pandemije, na digitalne nomade se gledalo kao na "simpatične avanturiste" i "egzotične putnike", koje su domaćini rado gostili, jer su bili dobri potrošači. Države su se utrkivale koja će im ponuditi bolje uslove, pa se u tome istakla i Hrvatska, ali...

U aprilu 2023. su na ulice izašli stanovnici Lisabona, a pre njih to su učinili i žitelji Meksiko Sitija i kolumbijskog Medeljina, pa čak i Tajlanđani. Svi oni su postali žrtve gentrifikacije, procesa koji su sa sobom doneli nomadi, a kojim se iz korena menja karakter lokalnih četvrti nakon priliva imućnijih stranaca i preduzeća.

Sa dolarima ili evrima koje donose i troše, nomadi sasvim prirodno utiču na rast cena zakupa, ali donose i svoje navike življenja. Hrvatski mediji pišu ovih dana da tu zemlju poslednjih godina digitalni nomadi sve češće posećuju, a lobista za interese nomada iz Holandije, Jan de Jong, kaže da svaki mesec s laptopom u ruksaku u Hrvatsku dođe oko 5.000 digitalnih nomada koji se tu zadrže oko dva meseca i "solidno troše".

(Telegraf Biznis)