Većina Beograđana bi se rado preselila van centra grada: A kakve su cene tamo sada?

Foto-ilustracija: Shutterstock

Nije lako zameniti uži deo grada za periferiju, jer oni koji su tu odrasli ili žive dugo - navikli su na dostupnost raznih objekata i događaja, blizinu, kretanje peške, ritam grada.

S druge strane, ima i onih koji su odrasli upravo na obodima grada i te krajeve nikada ne bi menjali za centar, gužvu, buku, jednom rečju - "asfalt".

Teme za vas

Ali, isto tako je činjenica i da sve više Beograđana menja mišljenje. Govorimo pre svega o prestonici, jer je tu uvek najaktivnije i najužurbanije, a mnogima je sada već ozbiljno počela da smeta prenaseljenost.

Stoga smo vas u anketi Telegraf Biznisa pitali da li biste se rado preselili iz delova grada kao što su Dorćol ili Vračar - na periferiju, a ovako ste odgovorili:

Printskrin: Telegraf.rs

Dakle, ne toliko ubedljiva, ali ipak većina naših čitalaca - kaže da bi.

Oko 51% naših čitalaca odgovorilo je potvrdno, oko 21 procenat je rekao "možda", u zavisnosti od toga šta se smatra periferijom, a nepunih 28 odsto kaže da nikada ne bi napustilo Dorćol ili Vračar zbog naselja na obodu grada.

Podsećamo i da su prošle godine među najnaseljenijim opštinama bile Zvezdara i Palilula, ali i Novi Beograd. Takođe, raste potražnja za Zemunom, Voždovcem, pa i Rakovicom.

Naravno, kada pomenemo svaku od ovih opština, to je širok pojam jer se neki delovi uvek kotiraju bolje od drugih, ali su cene, ipak, niže nego u centralnim delovima Beograda.

Imajte na umu da je prosečna cena kvadrata na Miljakovcu ili u Mirijevu ove godine oko 1.700/1.800 do čak 2.000 evra, zavisno od stepena uređenja stana, kvadrature, pozicije i same lokacije, dok se za salonac na Lionu može "uzeti" do 3.000 evra po metru kvadratnom.

S druge strane, cene na Dorćolu i Vračaru odavno su premašile 2.500 evra, i kreću se od 3.000/3.500 evra do čak 4.000/5.000 evra za stanove srednjeg/boljeg ranga. Opšte su poznate i cene u Beogradu na vodi, gde kvadrat iznosi maltene 10.000 evra.

(Telegraf Biznis)