Zemlja zlata vredna: Za plac četvrte kategorije u Čortanovcima traže 270.000 evra

Poljoprivredno zemljište je na našem tržištu sve traženije i sve skuplje. Ukoliko je parcela uz auto-put, blizu grada ili neke turističke destinacije - njena cena je viša. Oni koji su dobro obavešteni - kupuju svaki dostupan plac na trasi budućeg puta, kako bi ga potom skuplje preprodali.

Među kupcima preovlađuju oni koji za zemlju daju gotovinu.

Teme za vas

I u selu Sokolići koje se nalazi u čačanskom kraju, cenu - kao i svuda - diktira lokacija, a u zavisnosti od klase, ar se prodaje i po 200 evra.

"Sad kad se pojavi neki placić, nestane u danu. A sve ga više traže, a nema za prodaju. Teško se ljudi odlučuju da prodaju svoju dedovinu“, kaže Radivoje Domanović iz Sokolići kod Čačka.

Obradivih površina je sve manje, tražnja je velika, te zemljištu zbog toga i skače cena, javlja RTS.

"Znamo da kada se ide ka Beogradu od Novog Sada, tamo je nekih 20 do 30 kilometara, sve uz asfalt pretvoreno u građevinsko zemljište i to su prvoklasne zemlje oko Inđije, Pazove i Beške“, kaže Mile Zarin, poljoprivrednik iz Jaše Tomića.

Slobodan Jovanov, član Gradskog veća za poljoprivredu iz Vršca, kaže da se kod njih zbog vetrenjača tržišne cene znatno razlikuju od zemljišta koje se koristi za poljoprivrednu proizvodnju. Tu je cena i od pet do šest puta veća od tržišne.

Tako, na primer, na jednom sajtu za prodaju nekretnina, za parcelu u Čortanovcima od oko 4,5 hektara, i to četvrte klase zemljišta, cena je oko 270.000 evra.

Od pre šest godina, Zakonom je dozvoljeno i strancima da kupuju poljoprivredno zemljište u Srbiji.

"Sama činjenica da je Vojvodina naseljena vojvođanskim Mađarima sa dvojnim državljanstvom, kao i da njihova matična zemlja Mađarska stimuliše i kupovinu poljoprivrednog zemljišta određenim subvencijama, povećala se i potražnja za vojvođanskim ravnicama“, kaže Mirjana Janić iz agencije "Solis" iz Novog Sada.

Najpoželjnije su, kaže, parcele veće od 10 i 20 hektara, uobičajene bačke zemlje druge i treće klase, za koju prodavci očekuju da mogu da dobiju 13.000 do 15.000 evra.

Potražnja je i za jeftinim poljoprivrednim zemljištem koje, prenamenom, postaje građevinsko – investitorima su posebno zanimljiva zemljišta nadomak stambenih naselja.

"Oni koji su imali informaciju da će doći do preimenovanja zemljišta sa poljoprivrenog u građevinsko, oni su u prednosti jer su kupovali tu zemlju po nižim cenama“, kaže Danijela Nišavić sa sajta "Plodna zemlja".

Nekada je to koštalo nekoliko stotina evra za hektar, a sada se takve oranice prodaju i na desetine hiljada evra.

Stručnjaci podsećaju da poljoprivredno zemljište treba čuvati. Države širom Evrope i sveta tretiraju oranice kao nacionalni resurs, pa su neke od njih uvele stroga ograničenja i zabranu prodaje parcela strancima.

(Telegraf Biznis)