Nastavlja se nerealan trend u Hrvatskoj: Dok prodaja nekretnina opada, cene nastavljaju da rastu

Posle pada prometa obično sledi i pad cena. Međutim, ove dugoočekivane prognoze se još nisu ostvarile. Cene nekretnina u hrvatskim oglasima  i dalje rastu u većini gradova. Ovaj rast je, međutim, minimalan te se na mesečnom nivou meri u decimalama. S druge strane, službeni podaci pokazuju kako realizovane cene poslednjih godinu dana rastu manjom stopom, a posebno u prvih pet meseci ove godine, za razliku od 2022. godine, kad je taj rast bio dvocifren.

Dubravko Ranilović, predsednik Udruženja poslovanja nekretninama HGK i direktor agencije za nekretnine Kastel, kaže kako se usporavanje prometa nekretninama, započeto 2023. godine, još intenzivnije nastavilo u 2024. godini.

Teme za vas

- Lani je zabeležen pad prometa nekretninama za čak 6,9 odsto, pri čemu je zabeležen i pad kupovine stranaca za 7,1 odsto. Početkom ove godine došlo je do bitnog pada broja kupoprodaja, a očekuje se da će procenat pada u 2024. biti dvocifren - kaže Ranilović, dodajući kako su razlozi usporavanja tržišta i sve manjeg broja transakcija podizanje kamata na kredite, dizanje kamate na bankarske depozite i recesije u više zemalja EU, a posebno se kao razlog ističe i previsoka tražena cena nekretnina.

Ranilović ocenjuje da je rast cena u većini slučajeva nerealan, a to se posebno odnosi na nekretnine u starogradnji, što je rezultiralo sve manjim brojem transakcija.

- Cene su ponajviše rasle novosagrađenim nekretninama koje su onda bile generator rasta cena i nekretninama u starogradnji. Često vlasnici ovih nekretnina podignu cenu povučeni visokim traženim cenama novogradnje. Treba napomenuti da cene novih stanova sadrže PDV, za razliku od nekretnina u starogradnji, a radi se obektivno o boljim nekretninama, koje su po pravilu bitno kvalitetnije sa boljom i novijom opremom, parkingom i slično. Iako se često u medijima barata najvišim mogućim cenama za novogradnju koje, na primer u Zagrebu, dosežu i 9000 evra po kvadratu, takve su cene ipak izuzetak. Proseci u novogradnji govore ipak o bitno nižim vrednostima, pa tako, prosek cene novosagrađenog stana u Hrvatskoj, prema podacima Državnog zavoda za statistiku, ne prelazi 3000 evra po kvadratu - ističe Ranilović.

Dodaje kako su tražene cene nekretnina rasle po bitno većoj stopi (13,6 odsto) nego realizovane cene, tako da je sve veća razlika između traženih i realizovanih cena. Ona u proseku doseže i do 25 odsto.

- Ponekad realno postavljene cene dobiju gotovo traženi iznos, dok postoje nekretnine koje se uopšte ne mogu prodati. Do tako velike razlike dolazi pre svega jer trend rasta cena traje više od sedam godina i nakon nekog vremena optimizam prodavca postaje nerealan, pa se tražena cena formira na osnovu nerealnih želja. U formiranju cene učestvuju svi, od komšija i porodice, pa i neke agencije koje žele da odobrovolje prodavca nerealnim obećanjima kako bi prodavac upravo njima poklonio poverenje. To nije profesionalno ponašanje, jer se može dogoditi da na kraju prodavac dobije i nižu cenu nego što je to bilo moguće u vreme kad je prodaja bila započeta - ističe.

Podseća da je tržište sedam godina nakon krize 2008. godine izgledalo kao da nikad neće prestati da pada a tako sada izgleda da će rast biti večan.

- To, naravno, nije moguće. Trend povećanja razlike između tražene i realizovane cene podseća na razdoblje pre ekonomske krize iz 2008. godine -  kaže Ranilović za dodajući kako je tržište nekretninama definitivno ušlo u novi ciklus, pa se očekuju i promene postojećih trendova, prenosi Slobodna Dalmacija.

(Telegraf Biznis)