Država na tržište pušta 600.000 praznih stanova: Vlasnici će uz to dobiti desetine hiljada evra

Prvi dokument koji strogo uređuje pitanje priuštivog najma Hrvatska je dala na javnu raspravu.
Nakon potrebne procedure očekuje se da bi mogao stupiti na snagu krajem godine, što znači da bi već od sledeće godine građani bez vlastitog doma mogli da se usele u deo od 600.000 praznih stanova, dok bi vlasnici za to dobijali desetine hiljada evra. Ipak, i jedni i drugi dobijaju čitav niz prava i obaveza koje moraju poštovati.

Do subote je u javnom savetovanju predlog donošenja Programa priuštivog najma – ključnog dokumenta nove stambene politike RH. Cilj je da se, s jedne strane, omogući priuštiv stan velikom broju građana, a s druge strane da se na tržište aktivira veliki broj praznih nekretnina, piše T-portal.

Teme za vas

Ko ima pravo na priuštivi najam?

Priuštivi najam namenjen je:

- osobama bez stana ili kuće,

- građanima sa minimalnim do prosečnim prihodima,

- mladima i porodicama,

- osobama sa invaliditetom,

- onima koji se bave deficitarnim zanimanjima.

Građani će moći da žive u državnim stanovima ili u onima koje vlasnici prepuste državi, odnosno APN-u (Agenciji za pravni promet i posredovanje nekretninama).

Stanodavci koji uđu u program moraće da dovedu nekretninu u upotrebljivo stanje u roku od šest meseci (zamena stolarije, zidovi i podovi, sanitarije, grejanje). Takođe, stanovi moraju biti prazni, jer APN u pravilu ne izdaje stanove sa nameštajem osim kuhinje i bele tehnike.

Foto: Njuskalo.hr

Koliko vlasnici mogu da zarade?

Stanodavci imaju pravo na novčanu naknadu:

60% ukupnog iznosa dobijaju odmah nakon predaje stana APN-u,

40% nakon polovine ugovorenog perioda (posle nekoliko godina).

Sveukupno, naknada može biti i desetine hiljada evra.

Ali, da bi došli do tog novca, vlasnici moraju dostaviti opširnu dokumentaciju – od ličnih dokumenata i izvoda iz katastra, do dokaza da stan nije korišćen više od dve godine i da nije oštećen u potresu.

Obaveze stanara

Kirija se računa kao 30% ukupnih prihoda porodice, umanjeno za troškove režija i održavanja. Ti troškovi se računaju po 2,50 evra po kvadratnom metru. Najamnina ne može biti manja od 2 evra po kvadratu.

Stanari svake godine moraju da dostave dokaz o prihodima, a ako im prihodi porastu više od 15% mesečno, dužni su to prijaviti APN-u u roku od 30 dana. Isto važi i za pad prihoda od 10% i više.

APN može otkazati ugovor ako stanari ne plaćaju kiriju, oštete stan, ne održavaju nekretninu, krše kućni red, daju stan u podnajam ili ako stan više od tri meseca stoji prazan.

Foto: Njuskalo.hr

U slučaju smrti najmoprimca, ugovor se može preneti na supružnika, partnera ili člana porodice ako je živeo na toj adresi i bio upisan u ugovor.

Kako je u Srbiji?

Za razliku od Hrvatske, u Srbiji ne postoji jasno uređen sistem priuštivog najma.

Tržište je prepušteno privatnim ugovorima između stanodavaca i stanara.

Veliki broj ugovora uopšte nije prijavljen, pa država gubi poreze, a stanari nemaju pravnu zaštitu.

Iako u Srbiji takođe postoji veliki broj praznih stanova (procene idu i do 250.000), ne postoji zakonski mehanizam kojim bi država motivisala vlasnike da ih daju u priuštivi najam.

Postoji tek sporadično pominjanje modela socijalnog i javnog stanovanja, ali oni su najčešće ograničeni na ugrožene grupe i mali broj stanova.

(Telegraf Biznis)