Bio je olimpijski ponos bivše Jugoslavije, sad je ruševina: Propale milijarde u samo nekoliko dana

Navršile su se 42 godine od svečanog otvaranja Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu, događaja koji je 1984. godine grad stavio u središte svetske pažnje. Put do organizacije počeo je u maju 1978. godine, kada je Sarajevo dobilo domaćinstvo ispred japanskog Sappora i švedskog Geteborga, nakon čega su usledile godine intenzivnih priprema.

Igre su organizovane u vreme ozbiljnih ekonomskih problema u Jugoslaviji. Državu su pritiskali dugovi, inflacija je rasla, a nestašice goriva i kafe bile su svakodnevica. Ipak, prioritet je bio uspešna realizacija olimpijade.

Teme za vas

Izgrađena je bob staza, tada smatrana najboljom na svetu, podignuti su hoteli i olimpijsko selo, a borilišta su bila spremna za dolazak sportista iz celog sveta. Neposredno pred početak pojavio se problem nedostatka snega, ali je veče uoči otvaranja pao obilni sneg, pa su građani čistili ulice kako bi takmičenja mogla da počnu.

Na Igrama je učestvovalo 1.272 sportista - 998 muškaraca i 274 žene iz 49 zemalja. Maskota „Vučko“, kojem je glas dao Zdravko Čolić, ostala je simbol olimpijade i zvanično je proglašena najboljom maskotom u istoriji zimskih olimpijskih igara.

Među najupečatljivijim trenucima izdvajaju se paljenje olimpijskog plamena koje je izvela Sanda Dubravčić, polaganje zakletve koje je predvodio Bojan Križaj, kao i srebrna medalja Jureta Franka – prva olimpijska medalja za Jugoslaviju, što je izazvalo veliko oduševljenje na Bjelašnici, prenosi Dnevno.hr.

Nakon završetka Igara usledio je povratak u realnost, a potom i rat koji je ostavio duboke posledice. Država pred raspadom nije bila u stanju da održava izgrađenu infrastrukturu, dok je opsada Sarajeva, najduža u modernom ratovanju, trajno promenila lice grada. Borilišta i hoteli, uključujući bob stazu i hotel Igman, danas su zapušteni i ruinirani.

Predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta Huan Antonio Samaranč opisao je sarajevske Igre kao poslednji bljesak socijalističkog sistema i kratkotrajnu utopiju u vremenu rastućih disolucionih procesa u Jugoslaviji.

Od nekadašnjeg olimpijskog sjaja ostale su uspomene na dve nedelje koje su Sarajevo učinile svetskim centrom sporta, dok su objekti na kojima je ispisana sportska istorija danas tek podsetnik na to razdoblje.

(Telegraf Biznis/Dnevno.hr)