Economist objavio gde se najbolje živi: Šta Kopenhagen ima, a Beogradu još nedostaje?

Kopenhagen je ponovo proglašen najboljim gradom za život na svetu, ispred Beča i Melburna. Economist Intelligence Unit je u Global Liveability Indexu za 2026. uporedio 173 grada, ali je od samog poretka možda važnije pitanje: zašto se u gradovima sa vrha svakodnevno živi lakše?

Foto: Privatna arhiva

Teme za vas

Economist gradove ocenjuje kroz stabilnost, zdravstvo, kulturu i životno okruženje, obrazovanje i infrastrukturu. Kada se rezultati prevedu iz tabela u svakodnevni život, vidi se zajednička osobina najboljih: različiti delovi grada funkcionišu kao povezan sistem.

Zelenilo nije rezervisano za vikend. Ljudi mogu više da hodaju. Parkovi, rekreacija, obrazovanje i dobra infrastruktura dostupni su u okviru svakodnevice, umesto da svaka obaveza zahteva novu vožnju i dodatno planiranje.

Economist ne meri koliko vremena neko provede tražeći parking ili vozeći dete na trening. Ali posledica dobro organizovanog grada veoma je konkretna:

Ljudima ostaje više vremena da žive.

Foto: Privatna arhiva

Beograd se gradi, ali da li se u njemu živi lakše?

U Beogradu niču novi stanovi i čitavi blokovi. Menja se izgled grada, raste kvalitet gradnje, a kupcima se nude savremeniji enterijeri.

Ipak, više kvadrata ne znači automatski i bolji život.

Možete živeti nekoliko kilometara od posla, vrtića, teretane, parka i prodavnice, a da veliki deo dana provedete pokušavajući da do svega toga stignete.

Na mapi je sve blizu.

U stvarnom životu često nije.

Zato pri izboru doma više nije važno samo koliko je stan udaljen od centra. Sve važnije postaje:

Koliko je svakodnevni život udaljen od stana?

Kada se principi gradova sa vrha Economistove liste prenesu na nivo jednog stambenog projekta, kriterijumi su jasni. Zelenilo treba da bude deo svakodnevice. Kretanje, rekreacija i potrebe dece moraju biti lako dostupni. Posao, druženje i svakodnevne usluge treba povezati sa mestom stanovanja, dok kvalitet vazduha, vode i zaštita od buke postaju deo standarda života.

U Beogradu postoje projekti koji nude neke od tih pogodnosti. Ali kada se svi kriterijumi posmatraju zajedno, jedan se izdvaja kao najcelovitiji odgovor na ovaj način života.

Foto-ilustracija: Shutterstock./Studio Aurelia

Park od 5.300 kvadrata - na krovu

Foto: Privatna arhiva

NEBESSA kvart na Bežanijskoj kosi nije projektovan samo oko stanova, već oko čitavog dana ljudi koji će u njemu živeti.

Njegov najupečatljiviji deo nalazi se na krovu kompleksa: park površine 5.300 kvadratnih metara, sa prostorima za šetnju, rekreaciju, igru i druženje.

To nije ukrasna zelena terasa.

To je pravi park.

Park nije destinacija do koje treba stići. Park je deo adrese.

Uz njega, projekat donosi više od 17.000 kvadratnih metara zelenih i otvorenih površina. U okviru kvarta povezani su prostori za sport, wellness, rad i druženje, vrtić, prodavnice i usluge potrebne tokom običnog dana.

Zamislite da odvedete dete u vrtić, odradite trening, završite poslovni sastanak, prošetate kroz park i kupite ono što vam je potrebno.

A automobil ostane u garaži.

Foto: Privatna arhiva

Suština nije u tome da Nebessa ima dužu listu sadržaja. Suština je da su zelenilo, zdravlje, kretanje, porodica, posao i svakodnevne potrebe objedinjeni u jedinstven način stanovanja. Tome doprinose i sistemi kvaliteta vode i vazduha, zaštite od buke i geotermalne energije.

Pojedinačne pogodnosti mogu se pronaći i u drugim projektima.

Ono što Nebessu izdvaja jeste to što ih povezuje u celovit sistem života.

Šta Economistova lista poručuje Beogradu?

Foto: Privatna arhiva

Jedan projekat neće promeniti ceo Beograd niti ga preko noći dovesti na vrh svetskih lista. Ali može pokazati u kom pravcu treba da se razvija stanovanje.

Kopenhagen, Beč i Melburn nisu na vrhu zbog jednog spektakularnog sadržaja, već zato što različiti delovi grada zajedno stvaraju kvalitetniju svakodnevicu.

Upravo je to ideja koju Nebessa prenosi na jednu beogradsku adresu: ne još jedan park, teretana ili moderan stan, već kvart u kojem prostor, usluge i tehnologija rade u korist čoveka koji tu živi.

Jer budućnost stanovanja neće određivati samo koliko je stan blizu centra.

Već koliko je život blizu kuće.

(Telegraf.rs/PR)