Da li je isplativije iznajmljivati ili kupiti stan u Beogradu: Evo kolika plata je potrebnoa za kupovinu

Kirije za stanove od 50 kvadrata u pojedinim delovima Beograda dostižu i 650 evra, dok rata stambenog kredita za nekretninu vrednu 115.000 evra može da bude oko 510 evra. Ipak, najveća prepreka za kupce često nije mesečna obaveza, već novac potreban za učešće.

Da li je bolje plaćati kiriju ili se zadužiti kod banke i kupiti sopstveni stan? Ovo pitanje sve više muči građane Srbije, naročito zbog visokih cena nekretnina i rasta troškova zakupa u većim gradovima. Kada se uporede mesečna kirija i rata stambenog kredita, razlika često nije velika, ali je važno uzeti u obzir i početne troškove kupovine, kamatu, održavanje nekretnine i finansijsku sigurnost kupca.

Teme za vas

U beogradskim opštinama izvan najužeg centra, stan od 50 kvadrata može da košta od 110.000 do 220.000 evra, dok se mesečni zakup nekretnine slične veličine uglavnom kreće od 450 do 650 evra, u zavisnosti od lokacije, starosti zgrade i opremljenosti stana.

Ako stan košta 115.000 evra, kupcu koji uzima stambeni kredit uz učešće od 20 odsto potrebno je 23.000 evra sopstvenog novca. Preostalih 92.000 evra finansirao bi kreditom banke. Uz kamatnu stopu od oko 4,5 odsto i rok otplate od 25 godina, mesečna rata iznosila bi približno 510 evra.

Takva rata može da bude uporediva sa kirijom za stan slične veličine, koja se na pojedinim lokacijama kreće između 480 i 520 evra mesečno. Međutim, dok zakupac plaća pravo na korišćenje stana, kupac otplatom glavnice kredita postepeno stiče sve veći udeo u sopstvenoj nekretnini.

Učešće je najveća prepreka za kupce

Čak i kada neko može svakog meseca da izdvoji 500 evra za stanovanje, to ne znači da ima dovoljno ušteđevine da bi kupio nekretninu. Učešće od 20 odsto za stan vredan 115.000 evra iznosi 23.000 evra, a na taj iznos treba dodati i prateće troškove kupovine, koji mogu obuhvatiti obradu kredita, procenu vrednosti nekretnine, osiguranje i eventualno posredovanje.

Finansijski konsultant Vladimir Vasović ranije je ocenio da je kupovina stana na kredit povoljnija opcija za ljude koji planiraju da zasnuju porodicu ili već imaju porodicu i žele dugoročno da ostanu u istom stanu. Ipak, upozorio je i na rizike povezane sa promenama kamatnih stopa, koje mogu da utiču na mesečne obaveze dužnika, piše Kamatica.

Kod kredita sa promenljivom kamatnom stopom, rast referentnih kamatnih stopa može da dovede do povećanja rate. S druge strane, zakupnina ne prati automatski promene kamatnih stopa, iako stanodavac može da poveća cenu zakupa u skladu sa tržišnim kretanjima i uslovima ugovora.

Kolika plata je potrebna za kupovinu stana?

Osim učešća, jedan od najvažnijih uslova za dobijanje stambenog kredita jesu visina i stabilnost prihoda. Banka procenjuje kreditnu sposobnost klijenta, njegove postojeće obaveze i mogućnost da redovno otplaćuje dug tokom ugovorenog perioda.

Agent za nekretnine Uroš Jovanović naveo je da bi za kupovinu stana uz kredit čija je mesečna rata oko 650 evra kupcu bila potrebna plata od približno 1.300 evra. Ipak, to nije univerzalno pravilo: potrebna primanja zavise od iznosa kredita, kamatne stope, roka otplate, drugih finansijskih obaveza i kriterijuma konkretne banke.

Duži rok otplate može da smanji mesečnu ratu i tako olakša dobijanje kredita, ali istovremeno povećava ukupan iznos kamate koji se plaća banci. Zato nije dovoljno posmatrati samo mesečnu obavezu, već treba izračunati koliko će nekretnina ukupno koštati do poslednje rate.

Prema podacima portala Nekretnine.rs, prosečna tražena cena zakupa stana u Beogradu u martu 2026. iznosila je 14,45 evra po kvadratnom metru. Prema toj računici, stan od 30 kvadrata oglašavao se za oko 430 evra mesečno, dok se zakup stana od približno 50 kvadrata uglavnom kretao između 450 i 550 evra.

Na Vračaru, Savskom vencu i pojedinim delovima Novog Beograda kirije često prelaze 600 evra, dok su Zemun, Rakovica i Čukarica na pojedinim lokacijama pristupačniji. U Novom Sadu zakup stanova slične veličine uglavnom se kreće između 350 i 430 evra, dok su u Nišu i Kragujevcu cene niže.

Kupovina nije uvek jeftinija, ali donosi vlasništvo

Poređenje kirije i rate kredita na prvi pogled može da ide u korist kupovine, ali računica nije potpuna bez ostalih troškova. Vlasnici stanova plaćaju održavanje, popravke, osiguranje i druge troškove povezane sa nekretninom, dok kupovina podrazumeva i početne izdatke koji nisu deo same rate.

S druge strane, kupac koji redovno otplaćuje kredit vremenom smanjuje dug prema banci i gradi vlasnički udeo u stanu. Zakupac, međutim, zadržava veću fleksibilnost: lakše može da promeni grad, posao ili veličinu stana, a ne mora da izdvoji desetine hiljada evra za učešće.

Zbog toga odgovor na pitanje šta se više isplati zavisi od finansijske situacije i životnih planova. Za građane koji imaju dovoljno novca za učešće, stabilna primanja i nameru da dugoročno ostanu u istom mestu, kupovina stana može biti razumna dugoročna odluka. Za one koji nemaju potrebnu ušteđevinu, nisu sigurni koliko će ostati u Beogradu ili ne ispunjavaju uslove banke, iznajmljivanje ostaje realnija opcija, čak i kada je mesečna kirija približna rati stambenog kredita.

(Telegraf Biznis)