Jedna Beograđanka prima penziju već 69 godina, i nije jedina: 500 građana penzioneri su pola veka

Najstarija penzionerka u Srbiji danas ima 110 godina. Rođena je 1909. i poštar joj svakog meseca kući donosi penziju zarađenu na osnovu punog radnog staža. Penziju najduže, skoro sedam decenija, prima penzionerka iz Beograda.

Poštar joj je prvi put zazvonio na vrata 1950. Za njom je i jedan invalidski penzioner iz okoline Kruševca, koji je prvu penziju primio davne 1951. godine, dakle prima je 68 godina. Istovremeno, više od 500 penzionera prima penziju duže od pola veka.

Teme za vas

Statistika Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje pokazuje da je, uzimajući u obzir sve kategorije penzionera, prosečan penzioner koji je otišao u starosnu penziju radio 31,5 godina. Muškarci u proseku imaju 34 godine staža, a žene 29. Kada je reč o invalidskim penzijama, prosek godina staža je 24, odnosno 26 u slučaju muškaraca i 22 kad je reč o nežnijem polu.

Starosni penzioneri u proseku imaju 71 godinu, invalidski 67,5. Starosna penzija se u proseku prima 18 godina i to tako što je kraće „troše” muškarci – 17 godina, a duže žene – 20 godina. Invalidska penzija se takođe u proseku prima dve decenije, i to tako što je 19 godina dobijaju muškarci i 22 žene.

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Ako se pogleda struktura penzionera u junu ove godine u odnosu na pet godina ranije, starosni penzioneri čine 63,5 odsto od ukupno 1,7 miliona najstarijih u Srbiji. Upoređujući situaciju od pre pet godina, vidi se da je ovaj broj porastao sa 60,56, ali je tada i penzionera bilo za oko 600.000 manje.

Uočljivo je i smanjenje broja invalidskih penzionera. Najveći doprinos tome dale su pooštrene kontrole veštaka za dobijanje invalidnine, pogotovo posle otkrivene afere o lažnim penzijama u vreme prethodnog ministra rada. Tako statistika pokazuje da je procenat invalidskih penzionera u odnosu na ukupan broj od 1,7 miliona, za pet godina smanjen sa 18,5 na 16,4 odsto. Odnosno sa 323.210, koliko ih je bilo, na ovogodišnjih 280.294.

Zvanične brojke pokazuju da je broj porodičnih penzija gotovo isti kao pre pet godina. Tada ih je u ukupnom broju penzionera bilo oko 20,5 odsto ili 362.694, a danas 20,1 ili 342.792 penzionera.

Broj starosnih penzionera smanjuje se i u Vojvodini, pa je, prema statistici fonda, penzionera tamo danas za oko šest odsto manje. Drugi po brojnosti su porodični penzioneri. Na kraju juna ove godine bilo ih je skoro 94.000 ili 22,3 odsto ukupnog broja. Njihov broj je za oko 0,9 odsto manji nego pre pet godina.

U PIO podsećaju da su na nedavnoj sednici upravnog odbora usvojili i novi pravilnik o načinu rada organa veštačenja kad je reč o invalidskim penzijama. Tako ovim pravilnikom više nije predviđen obavezni kontrolni pregled onih koji ovu penziju već primaju. Način rada je sada pojednostavljen, a sve u cilju ubrzane procedure veštačenja.

(TelegrafBiznis/Politika)