Kako su se naši privrednici obogatili devedesetih? Da li će ih država "proveriti"

U decembru pred poslanicima treba da se nađe zakon o poreklu imovine. Predloženi zakonski tekst predviđa da se ispita poreklo imovine od 1. janauara 2007. godine. Taj datum uzet je kao međaš jer od tada se kod nas vode elektronske evidencije preko koje se može proveriti nečija imovina. Ono što je stečeno bez dokaza o primanjima, oporezovaće se po enormnoj stopi od 75 odsto.

To neće tog obveznika osloboditi krivičnog gonjenja pa, ukoliko se podnese krivična prijava i u daljem postupku dokaže krivica, može ostati bez imetka. Na predložena rešenja stiglo je malo primedbi, a jedna od njih odnosi se na pomenuti datum.

Predlaže se da se ispitauju osnovi sticanja imovine od 1990. Ta godina nije uzalud uzeta kao predlog za početak – enormno bogaćenje svih naših tajkuna počelo je baš tada, ili tek koju godinu kasnije. Stručnjaci o tome kada i kako početi imaju različita mišljenja.

Smatram da nadležni imaju podatke preko kojih bi mogli ispitati imovinu koja je stečena i pre 2007. godine, kaže profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu dr Ljubodrag Savić.

Foto: Pixabay

Jednostavno, dodaje sagovornik, treba pogledati koliki su bili nečiji prihodi pa to uporediti s imovinom koju je stekao.

Ukoliko ne može da dokaže da je to bilo uz pomoć kredita, nasleđe ili je bio srećni dobitnk na lutriji, treba da se oporezuje ili kazni u skladu s drugim zakonima ako za to postoje dokazi. Ne smemo zaboraviti da su enormna bogatstva nekih ljudi stečena baš tokom poslednje decenije 20. veka, poručio je Savić.

Savić kaže da zakon, kada bude donet, treba striktno primenjivati jer, u suprotnom se može dogoditi da, umesto naplate poreza, dobijemo nešto drugo. A to znači da bi samo, ukoliko primena bude loše urađena, nezakonito stečena imovina postala legalna i to je onda kraj priče.

Prema najavljenom novom zakonu je skeptična i poreski stručnjak Milica Bisić. Smatram da taj problem ne treba rešavati nikakvim novim zakonima, kaže ona.

Кako dodaje, poreznici treba da rade svoj posao pa ukoliko otkriju poresku utaju, da postupe kako je predviđeno našim propisima.

Pa mi svako malo ispitujemo tu imovinu, a rezultata vrednih pomena do sada nije bilo. Poreznici imaju sve mogućnosti za unakrsnu proveru imovine. Zato lako mogu videti da li je reč o utaji, krivičnom delu, ili je pak sve legalno stečeno, kazala je Bisićeva.

(Telegraf Biznis/Dnevnik)