• 37
 ≫ 

Kolike su zaista plate u Nemačkoj? Prosečna zarada 2.948 evra, ali...

 ≫ 

Prosečna neto plata, dakle ono što je isplaćeno zaposlenima, bila je 33 odsto niža

  • 37
Nemačka, recesija, kriza

Foto ilustracija: Telegraf/Shutterstock

Uvreženo je mišljenje da su u Nemačkoj plate visoke, piše Dojče vele, koji se u današnjem prilogu pozabavio računicom koliko su te plate zaista visoke kada se odbiju svi porezi.

- Statistike pokazuju da je prosečna mesečna bruto plata u Nemačkoj 2018. iznosila oko 2.950 evra. Prosečna neto plata, dakle ono što je isplaćeno zaposlenima, bila je, međutim, znatno niža. Tačnije, 33 odsto niža - i iznosila je 1.945 evra - navodi DW.

Iza tih gotovo hiljadu evra razlike između bruto i neto iznosa, kako se dodaje, stoje davanja državi u vidu poreza i doprinosa za razna osiguranja.

Visina poreza koji se mesečno odbija od plate, pritom, zavisi od poreske klase zaposlenog (ima ih šest), odnosno od toga da li on živi u bračnoj zajednici, da li je samohrani roditelj, da li njegov/njenbračni partner radi, da li jedan bračni partner zarađuje znatno više, da li radi više poslova, itd.

DW je ilustrovao razliku između bruto i neto plate na primerima dva slučaja: za bračni par sa dvoje dece gde jedan bračni partner zarađuje više od drugog i ima prosečnu nemačku platu od 2.948 evra mesečno i za samca bez dece koji ima istu toliku platu.

Ocu ili majci dvoje dece će, nakon što mu se odbije 167 evra poreza, 215 evra (7,65 odsto) doprinosa za zdravstveno osiguranje, 274 evra (9,2 odsto) za penziono osiguranje, 36 evra (1,25%) za osiguranje u slučaju nezaposlenosti i 45 evra (1,525%) za osiguranje za negu u starosti - na račun leći 2.209 evra.

Osobi koja živi bez bračnog partnera i nema dece, na računu na koji joj se uplaćuje mesečna plata u bruto iznosu od 2.948 evra naći će se samo 1.944 evra, jer je porez koji mora da plati mnogo veći, navodi se u tekstu.

Berlin, Nemacka

Foto: Pixabay

Osim toga, ona mora da plati i 22 evra poreza solidarnosti od kojeg su otac ili majka dvoje dece iz prethodnog primera oslobođeni. Ako je pritom i član/ica katoličke ili protestantske zajednice, onda će joj na račun biti uplaćeno joščetrdesetak evra manje (crkveni porez).

Prosečna plata je, međutim, apstraktan statistički podatak koji ne govori mnogo o tome koliko su dobro ili loše plaćeni zaposleni na određenim zanimanjima. Razlika između onih koji su na vrhu liste primanja i onih koji su na njenom dnu je ogromna. Doktori koji imaju titulu primarijusa zarađuju tako u proseku više od 120.000 evra godišnje, dakle, više od 10.000 evra bruto mesečno, nešto manje menadžeri u trgovačkom i finansijskom sektoru, a tridesetak hiljada evra godišnje manje lekari specijalisti.

Oni na začelju liste žale se da jedva spajaju kraj s krajem. Na neslavnom poslednjem mestu je pomoćno osoblje u kuhinjama koje zarađuje u proseku manje od 2.000 evra bruto mesečno, dok konobari i frizeri/frizerke zarađuju samo nekoliko desetina evra više.

Među najlošije plaćenim zanimanjima su i agenti u kol-centrima, kuvari, pomoćno osoblje u stomatološkim ordinacijama, negovatelji i vozači kamiona. Znatno nižu od prosečne nemačke plate imaju i medicinske sestre s malo radnog iskustva (u javnim zdravstvenim ustanovama), kao i vaspitači/ce u vrtićima.

Nemačka je jedna od zemalja Evropske unije sa zakonski propisanom minimalnom platom po satu.

Ona trenutno iznosi 9,19 evra. Najvišu zakonski propisanu minimalnu satnicu ima Luksemburg (11,97 evra), a višu od Nemačke joščetiri članice EU: Belgija, Irska, Holandija i Francuska. Najnižu minimalnu platu po satu imaju Bugarska (1,72 evra), Letonija (2,54 evra), Rumunija (2,68 evra), Mađarska (2,69 evra) i Hrvatska (2,92 evra). I tu se, naravno, radi o bruto iznosima.

 

Dakle, da li su plate u Nemačkoj visoke?

Iz perspektive Srbije sigurno jesu, a znatno su više i od evropskog proseka, ali niže nego u Švajcarskoj, Luksemburgu i Danskoj. To pokazuju statistike i brojke, navodi se u tekstu.

DW konstatuje na kraju da kada se govori o visini plate, uvek treba sagledati i širi kontekst: koliki su troškovi života, pre svega hrane i stanovanja, napominjući u tom kontekstu da je 2017. jedno nemačko domaćinstvo u proseku trošilo 2.517 evra, od čega 897 evra samo na stan i režije.

 

Video: Da možete da birate koliku biste sebi platu dali?!

(Telegraf Biznis/Deutsche Welle)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Ccc

    6. novembar 2019 | 19:18

    A 90% jih radi za 1300

    75
    8

    Podelite komentar

  • Kgb

    6. novembar 2019 | 16:42

    Dakle, u nemackoj ti ostane 1900e... dok platis stan to je odmah nekih 500e manje. Ostaje ti vise od 1000e. Dvoje sa tom platom... A kod nas kad ti legne plata i kad sve isplatis ostanes u minusu. A sta ces za ishranu Srbine? Briga njih...

    48
    15

    Podelite komentar

  • DARKO 100%

    6. novembar 2019 | 16:30

    Svaki covek tezi ka boljem u zivotu,niko nema prava sprecavati nekog da se bori za bolji zivot,sto bi se reklo trbuhom za kruhom

    36
    0

    Podelite komentar