• 28
 ≫ 

Kako se tačno obračunava plata u Srbiji?

 ≫ 

Plata nije samo ono što vi dogovorite na razgovoru za posao. Postoji nekoliko parametara koji mogu da utiču na njen konačan iznos

  • 28
Prosečna zarada, obračunavanje

Ilustracija: Nikola Jovanović/Shutterstock

Prosečna neto plata u Srbiji za oktobar 2019. iznosila je 55.065 dinara, što je nominalno više za 10,3 odsto, a realno za 9,2 procenta u odnosu na isti mesec prošle godine.

Građani Srbije u oktobru su u proseku zaradili 55.065 dinara ili nešto više od 468 evra. Ipak, mnogi od nas ne znaju kako se tačno obračunava zarada i šta sve može da utiče na njen iznos, kao i koji parametri se uzimaju u obzir prilikom računice.

Iako je u Srbiji zakonski propisan bruto obračun mesečne zarade, u praksi se veoma često o zaradi govori u kontekstu neto zarade, odnosno plate koju "radnik nosi kući".

Bruto zarada je iznos koji dogovore poslodavac i zaposleni. Iz tog iznosa poslodavac obustavlja i državi plaća propisane poreze i doprinose na teret zaposlenog i ono što preostane je neto zarada. Poslodavac dodatno, na svoj teret, plaća propisane doprinose preko iznosa bruto zarade i to sve zajedno čini ukupan trošak poslodavca koji se odnosi na zarade (taj teret je umanjen od početka ove godine).

 

Kako dodatno uvećati platu, i šta možete lično da uradite, a šta je do poslodavca

Dalje, osnovnu bruto zaradu dodatno uvećava na prvom mestu minuli rad, topli obrok, regres, a tek onda i rad praznikom noćne smene (ako je to ugovorom naznačeno), dežurstva...

Dodatno, treba razlikovati i metodologije kojima se dolazi do visine zarade, a jedna od njih je medijalna zarada o čemu možete čitati u našem posebnom tekstu.

Ali krenimo redom...

Kako su nam objasnilii i iz Republičkog zavoda za statistiku, pod zaradom se podrazumevaju sve isplate zaposlenima na koje se plaćaju pripadajući porezi i doprinosi.

Zaradu čine:

•  zarade zaposlenih u radnom odnosu, uključujući naknade za dežurstva, za rad noću i po smenama, nedeljom i praznikom; naknade za ishranu u toku rada i za neizvršene časove rada (godišnji odmor, plaćeno odsustvo, praznici, bolovanja do 30 dana, odsustvo zbog stručnog usavršavanja, zastoj u radu koji nije nastao krivicom radnika); regres za korišćenje godišnjeg odmora, nagrade, bonusi i sl.

•  naknade za rad zaposlenih van radnog odnosa (po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova).

Zaradom se ne smatraju naknade po osnovu ugovora o delu, naknade za bolovanja duža od 30 dana, naknade troškova zaposlenima za dolazak na posao i odlazak sa posla, za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu, naknade za smeštaj i ishranu tokom rada i boravka na terenu, otpremnine zaposlenima pri odlasku u penziju ili za čijim je radom prestala potreba, jednokratne naknade u skladu sa socijalnim programom, naknade troškova pogrebnih usluga i naknade štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, jubilarne nagrade, solidarne pomoći, kao ni ostala primanja za koja se ne plaćaju porezi i doprinosi.

Zarade za poslodavca predstavljaju najveći deo troškova rada; sa druge strane, uticaj zarada je značajan kako za postizanje i očuvanje životnog standarda i socijalne sigurnosti zaposlenih, tako i za korišćenje i potrošnju robnih fondova.

Prosečna zarada predstavlja značajan indikator ekonomskog razvoja, i koristi se za obračunavanje brojnih finansijskih kategorija.

Nas čeka još jedna promena u sistemu obračuna plata - prelazak na nov sistem određivanja plata uz uvođenje platnih razreda.

Platni razredi znače da se plate povećavaju zaposlenima na bazi kvaliteta njihovog rada, čak i u slučaju da se ne povećava osnovica na osnovu koje se obračunava plata.

Iako je više puta najavljan, novi sistem nećemo dobiti pre 2021. godine.

Video: Da možete da birate koliku biste sebi platu dali?!

(Telegraf Biznis)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Mi

    15. januar 2020 | 14:20

    Najsramotnije je to kad ja dobijem resenje i na njemu pise, naknada za topli obrok 1 dinar, i naknada za godisnji odmor tz. regres 1 dinar, pa se zapitam kako toga poslodavca nije ni malo stid kad mi ponudi na potpis takovo resenje ili ugovor o radu

    47
    1

    Podelite komentar

  • Aca

    15. januar 2020 | 19:39

    Tekst je ok ali nije u skladu sa neslovom. Nisam video nigde kako se obtacunava vec sta ulazi, sta ne ulazi i sta moze da bude. Po meni tu ima 2 problema. Prvo - prosecna plata koja se ne racuna za radnike koji nisu primili platu za tak mesec u trenutku obracuna a po statistici nase drzave oko 80000 ljudi ne prima platu duze od 6 meseci. Drugo - kaze se da su plate najveci trosak za poslodavce sto implicira da oni gube zbog plata a u stvarnosti oni zaradjuju na njima. Uostalom kome je velika plata radnika neka otpusti radnike i neka radi sam

    35
    1

    Podelite komentar

  • Vukodlak

    15. januar 2020 | 20:26

    Ovo nema , veze sa platom radnika. Ovo se odnosi na one gore , kojima se Obecava povecanje plate. Za buraniju, gazda ti kaze :plata ti je 300eur. i to je to. A mi ono staro ;prosek 55600. Oni jedu meso a mi KUPUS, u proseku, JEDEMO SARMU.

    31
    2

    Podelite komentar